Da li se Kineski zid vidi iz svemira
Ne vidi se, bar ne golim okom. Tvrdnja je nastala mnogo pre nego što je iko poleteo u svemir, a opovrgao ju je prvi kineski astronaut.
„Kineski zid je jedina građevina koja se vidi sa Meseca.“ Ta rečenica je decenijama stajala u knjigama i kvizovima. Nije tačna, a zanimljivo je kako je nastala.
Mit stariji od raketa
Tvrdnja se u štampi javlja već tridesetih godina prošlog veka, tri decenije pre prvog leta čoveka u svemir. Slične rečenice nalaze se i u spisima iz 18. veka. Niko, dakle, to nije video. Neko je pretpostavio, a ostali su prepisivali.
Zašto se ne vidi
Zid jeste veoma dug, ali je uzan: uglavnom je širok pet do šest metara. Uz to je sagrađen od kamena i zemlje iz okoline, pa je iste boje kao brda po kojima se pruža.
Svemirske stanice kruže na oko 400 kilometara iznad Zemlje. Videti zid sa te visine isto je što i videti vlas kose sa udaljenosti od nekoliko metara.
Sa Meseca, udaljenog oko 384.000 kilometara, ne razaznaje se nijedna građevina. Vide se samo oblaci, okeani i obrisi kontinenata.
Šta kažu astronauti
Prvi kineski astronaut Jang Livej je posle leta 2003. godine rekao da zid nije video. U Kini je to izazvalo raspravu, pa se pominjalo i menjanje udžbenika.
Zid je snimljen iz orbite fotoaparatom sa jakim objektivom, u povoljnim uslovima, kada nisko Sunce baca dugu senku. To nije isto što i videti ga golim okom.
Šta se zaista vidi iz orbite
- gradovi noću, po svetlima,
- aerodromske piste i duge prave auto-ceste,
- veliki mostovi i brane,
- polja plastenika u španskoj pokrajini Almerija, koja se bele na desetinama hiljada hektara.
Sve to su stvari koje se bojom jako razlikuju od okoline. Zid se ne razlikuje.
Koliko je zid zaista dug
Kineski zid nije jedan zid, nego niz zidova koje su tokom oko dve hiljade godina gradile razne dinastije. Prema kineskom državnom premeru objavljenom 2012. godine, svi delovi zajedno dugi su više od 21.000 kilometara.
Najpoznatiji deo, onaj sa fotografija, sagradila je dinastija Ming između 14. i 17. veka. Dug je oko 8.850 kilometara.
Pirinač u malteru
Graditelji iz doba Minga su u krečni malter dodavali kašu od lepljivog pirinča. Savremena ispitivanja su pokazala da je takav malter čvršći i otporniji na vodu od običnog, što je jedan od razloga zašto ti delovi zida i danas stoje.
Naslovna fotografija: Unsplash
