Ko je izmislio papir

Papir nam je toliko običan da ga bacamo bez razmišljanja. Vekovima je bio dragocen, a znanje o njegovoj izradi sporo je prelazilo iz zemlje u zemlju.

Na čemu se pisalo pre papira

• Glinene pločice u Mesopotamiji. Trajne, ali teške.
• Papirus u Egiptu. Pravljen je od stabljika močvarne biljke, sečenih na trake koje su slagane unakrst i presovane. Lagan, ali lomljiv.
• Pergament, posebno obrađena životinjska koža. Izdržljiv, ali skup: za jednu debelu knjigu bilo je potrebno celo stado.
• Bambusove pločice i svila u Kini. Prve su bile kabaste, druga preskupa.

Kineski izum

Prema kineskim hronikama, papir je 105. godine caru predstavio dvorski službenik Caj Lun. Pravio ga je od kore duda, konoplje, starih krpa i ribarskih mreža.

Arheolozi su u Kini našli komade papira starije od toga, iz 2. veka pre nove ere. Caj Lun, dakle, verovatno nije prvi napravio papir, ali je postupak usavršio i učinio ga poznatim.

Kako se pravi

Postupak je u osnovi isti i danas. Biljna vlakna se kuvaju i tucaju dok se ne raspadnu u kašu. Kaša se razmuti u vodi i zahvati sitom. Voda oteče, a na situ ostane tanak sloj isprepletanih vlakana. Kada se taj sloj ispresuje i osuši, dobije se list papira.

U tome je i razlika između papira i papirusa. Papirus je slepljena biljka, a papir je nova tvorevina od razdvojenih vlakana.

Dug put na zapad

Kinezi su veštinu vekovima čuvali. U 8. veku je prešla u srednju Aziju. Prema predanju, preneli su je kineski majstori zarobljeni u bici na reci Talas 751. godine, posle koje je papir počeo da se pravi u Samarkandu.

Krajem istog veka radionica je postojala i u Bagdadu. Odatle se papir širio arapskim svetom do Egipta, severne Afrike i Španije, gde su u 11. i 12. veku proradili prvi mlinovi za papir u Evropi.

U Italiji se papir pravi od 13. veka. Majstori iz grada Fabrijana uveli su vodeni žig, znak koji se vidi kada se list okrene prema svetlu.

Papir od krpa

Evropski papir se sve do 19. veka pravio od starih lanenih i pamučnih krpa. Sakupljači krpa su išli od kuće do kuće. Kada je štamparska presa povećala potražnju, krpa je počelo da nedostaje.

Rešenje je nađeno sredinom 19. veka, kada je razvijen postupak za dobijanje papira od drveta. Papir je postao jeftin, a sa njim i novine i knjige.

Zašto stare novine žute

Drvo sadrži materiju lignin, koja na svetlu i vazduhu tamni. Jeftin papir uz to je dugo pravljen sa kiselim dodacima, od kojih vremenom postaje krt. Zato se novine stare nekoliko decenija lome pod prstima, dok su mnoge knjige iz 15. veka, štampane na papiru od krpa, i danas savitljive i svetle.

Sitnice koje vredi znati

• Reč papir potiče od papirusa, iako su to različiti materijali.
• Kinezi su prvi koristili i papirni novac i toaletni papir.
• List papira se ne može presaviti napola mnogo puta: svakim presavijanjem debljina se udvostruči, pa obično stanemo kod sedmog.
• Papir se može reciklirati više puta, ali ne beskonačno, jer su vlakna svaki put sve kraća.

Naslovna fotografija: Unsplash