Kako su izgledale prve Olimpijske igre

Olimpijske igre danas traju dve nedelje i okupljaju više od deset hiljada sportista. Počele su kao verska svetkovina sa jednom jedinom trkom, u dolini na zapadu Peloponeza.

Svetkovina u čast Zevsa

Olimpija nije bila grad, nego svetilište posvećeno Zevsu. Igre su bile deo praznika u njegovu čast. Grci su kao godinu prvih igara računali 776. pre nove ere, jer od tada postoje spiskovi pobednika.

Na tim igrama se trčala samo jedna trka, dužinom stadiona, oko 192 metra. Pobedio je Koroib, kuvar iz obližnje Elide. On je prvi olimpijski pobednik čije ime znamo.

Sve više disciplina

Tokom narednih vekova program se širio, pa su igre trajale pet dana.

• trke na dva stadiona i na duge staze,
• rvanje i pesničenje,
• petoboj: trčanje, skok u dalj, bacanje diska, bacanje koplja i rvanje,
• trka u punoj ratnoj opremi,
• trke konja i kočija na hipodromu.

Maratona nije bilo. Ta trka je smišljena tek za prve moderne igre.

Ko je smeo da učestvuje

Takmičili su se samo slobodni muškarci grčkog porekla. Sportisti su nastupali bez odeće, a sudije su ih nadzirale i kažnjavale za prekršaje.

Žene se nisu takmičile, a udatim ženama je bilo zabranjeno i da gledaju. Devojke su imale sopstvene trke u Olimpiji, u čast boginje Here.

Postojao je ipak način da žena postane olimpijska pobednica. U trkama kočija venac nije dobijao vozač, nego vlasnik konja. Tako je spartanska princeza Kiniska pobedila na dvema igrama početkom 4. veka pre nove ere.

Sveto primirje

Grčki gradovi su često ratovali među sobom. Pred igre su glasnici iz Elide obilazili grčki svet i objavljivali primirje. Ono nije zaustavljalo sve ratove, ali je sportistima i gledaocima jamčilo bezbedan put do Olimpije i nazad.

Venac umesto medalje

Pobednik je dobijao venac od grančica divlje masline iz svetog gaja. Drugo i treće mesto nisu se beležili.

Prava nagrada je čekala kod kuće. Rodni grad je pobedniku priređivao svečan doček, podizao mu kip, a često mu davao i besplatnu hranu do kraja života.

Merenje vremena po igrama

Igre su se održavale svake četvrte godine. Razdoblje između dveju igara zvalo se olimpijada, i grčki istoričari su po olimpijadama računali godine.

U Olimpiji je stajao i ogroman Zevsov kip od zlata i slonovače, delo vajara Fidije, jedno od sedam čuda starog sveta.

Kraj posle hiljadu godina

Igre su se održavale i pod rimskom vlašću. Ugasile su se krajem 4. veka, kada su hrišćanski carevi zabranili paganske svetkovine. Obično se navodi 393. godina i car Teodosije I. Svetilište su kasnije razorili zemljotresi i zatrpale poplave.

Obnova 1896. godine

Olimpiju su u 19. veku otkopali arheolozi. Francuski pedagog Pjer de Kuberten je, podstaknut tim otkrićima, predložio da se igre obnove kao međunarodno takmičenje.

Prve moderne igre održane su 1896. u Atini, na Panatinskom stadionu, obnovljenom u belom mermeru. Učestvovalo je oko 240 sportista iz četrnaest zemalja. Maratonsku trku je dobio Grk Spiridon Luis, do tada nepoznat prodavac vode.

Olimpijski plamen se i danas pali u Olimpiji, sunčevim zracima skupljenim udubljenim ogledalom, i odatle se nosi do grada domaćina.

Naslovna fotografija: Unsplash