Kako su građene piramide: šta danas zaista znamo

Velika piramida u Gizi podignuta je pre oko 4.500 godina za faraona Keopsa. Sastoji se od približno 2,3 miliona kamenih blokova prosečne težine oko dve i po tone. Prvobitno je bila visoka oko 146 metara i gotovo četiri hiljade godina bila je najviša građevina na svetu.

Kako su to izveli ljudi bez gvozdenog alata, točka u građevinarstvu i dizalica? Mnogo toga danas znamo pouzdano.

Gradili su ih radnici, ne robovi

Predstava o stotinama hiljada robova pod bičem potiče od grčkog istoričara Herodota i iz filmova. Arheolozi su devedesetih godina kraj piramida otkrili čitavo radničko naselje: pekare, pivare, spavaonice i ostatke velike količine goveđeg mesa.

Pronađene su i grobnice radnika, podignute uz samu piramidu, što je bila čast koju robovi ne bi dobili. Na kosturima se vide zalečeni prelomi, znak da su radnici imali lekarsku negu. Procenjuje se da je na gradilištu radilo dvadesetak do tridesetak hiljada ljudi.

Dnevnik sa gradilišta

Godine 2013. u staroj luci Vadi el Džarf na Crvenom moru pronađeni su najstariji ispisani papirusi u Egiptu. Među njima je dnevnik nadzornika po imenu Merer.

Merer je sa četrdesetak ljudi čamcima prevozio blokove finog belog krečnjaka iz kamenoloma Tura do Gize, Nilom i posebno prokopanim kanalima. Dnevnik potiče upravo iz vremena Keopsove vladavine.

Mokar pesak

Na jednoj staroegipatskoj zidnoj slici vidi se ogromna statua na saonicama koju vuku ljudi, dok jedan čovek ispred saonica sipa vodu na pesak. Dugo se mislilo da je to obred.

Fizičari sa Univerziteta u Amsterdamu pokazali su 2014. da to ima sasvim praktičan smisao: po pesku nakvašenom pravom količinom vode saonice se vuku otprilike upola lakše, jer se pesak ne gomila ispred njih.

Rampe

Blokovi su se dizali rampama. U kamenolomu alabastera Hatnub pronađena je 2018. strma rampa sa stepenicama i rupama za stubove, iz vremena Keopsa. Uz pomoć stubova i užadi teret se mogao vući uz mnogo veći nagib nego što se ranije smatralo mogućim.

Kako su tačno izgledale rampe na samoj piramidi, i dalje nije utvrđeno. Predlaže se prava rampa, spiralna oko piramide, unutrašnja, ili kombinacija više vrsta.

Preciznost koja i danas zadivljuje

• Stranice osnove duge su oko 230 metara i međusobno se razlikuju za svega nekoliko centimetara.
• Piramida je okrenuta prema stranama sveta sa greškom manjom od desetog dela stepena.
• Bila je obložena glatkim belim krečnjakom i sijala je na suncu. Ta obloga je u srednjem veku skinuta i ugrađena u zgrade Kaira.

Šta još ne znamo

Ne zna se kako su podignuti granitni blokovi iznad kraljeve odaje, od kojih neki teže više desetina tona. Piramida krije i nepoznate prostore: 2017. je merenjem kosmičkih čestica otkrivena velika šupljina iznad Velike galerije, čija namena još nije poznata.

Naslovna fotografija: Unsplash