Zašto je šargarepa narandžasta

Kada kažemo šargarepa, pomislimo na narandžast koren. Tokom najvećeg dela njene istorije takva šargarepa nije postojala.

Divlji predak

Divlja šargarepa raste po livadama i pored puteva širom Evrope i Azije, pa i kod nas. Prepoznaje se po belim štitastim cvastima. Koren joj je tanak, beličast, žilav i gorak.

Ljudi su je u početku gajili zbog mirisnog lišća i semena, kao začin i lek, slično njenim srodnicima peršunu, mirođiji i kimu.

Ljubičasta i žuta

Šargarepa sa debelim, jestivim korenom odgajena je pre oko hiljadu godina u srednjoj Aziji, na području današnjeg Avganistana i Irana. Bila je ljubičasta ili žuta.

Takva je preko arapskog sveta stigla u Španiju, a zatim, do 14. veka, u ostatak Evrope. Ljubičasta šargarepa je bila ukusna, ali je bojila supe i ruke.

Odakle narandžasta

Narandžasta šargarepa se na slikama i u spisima pouzdano javlja u Evropi od 16. veka. Holandski baštovani su je u 17. veku usavršili: odgajili su sorte sa krupnim, slatkim i ujednačeno obojenim korenom. Od njih potiču gotovo sve današnje.

Često se priča da su je Holanđani stvorili u čast vladarske kuće Oranž, čije ime znači narandžast. Za to nema dokaza. Verovatnije je da je narandžasta sorta prosto bila slađa i rodnija, a veza sa dinastijom joj je pripisana naknadno.

Šta joj daje boju

Narandžastu boju daje beta-karoten. Po šargarepi je ta materija i dobila ime: latinski se šargarepa zove carota. Naše telo od beta-karotena pravi vitamin A.

Ljubičasta šargarepa je obojena istim materijama kao borovnica i crveni kupus. Žuta i crvena imaju druge srodne boje, a bela nema nijednu.

Priča o noćnom vidu

Verovanje da se od šargarepe bolje vidi u mraku potiče iz Drugog svetskog rata. Britanski piloti su 1940. počeli da obaraju nemačke bombardere i noću, jer su dobili radar u avionima. Da bi se to sakrilo, u novinama je objavljeno da piloti jedu mnogo šargarepe, pa odlično vide u mraku.

Priča je bila korisna i kod kuće. Šargarepe je bilo dovoljno, za razliku od mnogih drugih namirnica, pa je vlast podsticala građane da je jedu.

Zrnce istine postoji. Vitamin A je zaista neophodan za vid, i njegov ozbiljan nedostatak izaziva slab vid u sumraku. Ko se normalno hrani, međutim, od dodatne šargarepe neće videti nimalo bolje.

Može li se od šargarepe požuteti

Može. Ko nedeljama jede veoma mnogo šargarepe ili pije mnogo njenog soka, može dobiti žućkastonarandžastu kožu, najpre na dlanovima i tabanima. Pojava je bezopasna i povlači se kada se ishrana vrati na uobičajenu. Najčešće se viđa kod beba koje jedu mnogo kašica od šargarepe i bundeve.

Sitnice koje vredi znati

• Beta-karoten se rastvara u masti. Telo ga bolje iskoristi iz kuvane šargarepe sa malo ulja nego iz sirove.
• Šargarepa je dvogodišnja biljka. Prve godine pravi koren, a druge bi iz njega pustila cvet i seme. Vadimo je pre toga.
• Zečevima šargarepa nije prirodna hrana. Oni jedu travu i lišće, a slatki koren im je poslastica koju treba davati retko.
• Male „bebi“ šargarepe iz kesice nisu posebna sorta. Izrezuju se i glačaju od običnih, dugačkih korenova, što je osamdesetih godina smislio jedan kalifornijski farmer da ne bi bacao nepravilne komade.

Naslovna fotografija: Unsplash