Venera: planeta na kojoj dan traje duže od godine
Venera se oko svoje ose okreće sporije nego što obiđe Sunce, i to unazad. Na njoj Sunce izlazi na zapadu.
Venera je po veličini skoro bliznakinja Zemlje i naš najbliži planetarni sused. Vidimo je kao najsjajniju „zvezdu“ na nebu, Zornjaču ili Večernjaču. Ali sve ostalo na njoj je naopako, počev od vremena.
Dan duži od godine
Veneri je potrebno oko 225 zemaljskih dana da obiđe Sunce. To je njena godina. Da se jednom okrene oko svoje ose, potrebno joj je oko 243 zemaljska dana.
Jedan okret oko ose traje, dakle, duže nego ceo put oko Sunca. Nijedna druga planeta u Sunčevom sistemu ne okreće se tako sporo.
Sunce izlazi na zapadu
Venera se uz to okreće u suprotnom smeru od Zemlje i većine planeta. Posmatrač na njenoj površini video bi Sunce kako izlazi na zapadu i zalazi na istoku.
Zbog te kombinacije sporog i obrnutog okretanja, od jednog do drugog izlaska Sunca na Veneri prođe oko 117 zemaljskih dana.
Zašto se Venera okreće unazad, ne zna se pouzdano. Jedno objašnjenje je džinovski sudar u ranoj mladosti planete, a drugo dugotrajno delovanje Sunčeve gravitacije na njenu gustu atmosferu.
Najtoplija planeta
Merkur je bliži Suncu, ali je Venera toplija. Na njenoj površini je oko 465 stepeni Celzijusa, dovoljno da se istopi olovo, i to i danju i noću, i na polovima i na ekvatoru.
Uzrok je atmosfera, sastavljena gotovo sasvim od ugljen-dioksida. Ona zadržava toplotu kao pokrivač. Venera je najjači primer efekta staklene bašte koji poznajemo.
Pritisak kao na dnu mora
Atmosfera Venere je toliko gusta da je pritisak na površini oko 90 puta veći nego na Zemlji. Toliki pritisak na Zemlji vlada na oko 900 metara ispod površine mora.
Oblaci su od kapljica sumporne kiseline. Kiša od te kiseline pada, ali ispari pre nego što stigne do tla.
Sonde koje su trajale dva sata
Na Veneru su se spustile sovjetske sonde iz programa „Venera“. Prve su zgnječene još tokom spuštanja. Najizdržljivija, „Venera 13“, radila je 1982. godine 127 minuta i poslala prve fotografije površine u boji, pre nego što su je savladali vrelina i pritisak.
Da li je Venera nekada ličila na Zemlju?
Moguće je da je Venera u dalekoj prošlosti imala blažu klimu, pa čak i okeane, a da je efekat staklene bašte potom izmakao kontroli. To još nije potvrđeno, i jedan je od razloga zbog kojih svemirske agencije pripremaju nove misije ka ovoj planeti.
Naslovna fotografija: Unsplash
