Ko je izmislio nulu
Rimljani su gradili akvadukte i vodili carstvo bez znaka za nulu. Evropa ju je prihvatila tek u srednjem veku, i to nerado.
Nula nam deluje kao najprostiji broj. Ljudi su, međutim, hiljadama godina računali bez nje. Trebalo je vremena da se „ništa“ zapiše kao „nešto“.
Zašto je nula potrebna
Nula ima dve uloge. Prva je da čuva mesto: po njoj se 25 razlikuje od 205 i 250. Druga je da bude broj kao i svaki drugi, sa kojim se sabira i množi.
Rimski brojevi nemaju nulu, jer u njima vrednost znaka ne zavisi od mesta. Zato je i obično množenje rimskim brojevima mučan posao, pa se računalo na računaljkama.
Vavilon i Maje: znak za prazno mesto
Vavilonski pisari su pre više od dve hiljade godina uveli znak od dva kosa klina za prazno mesto u zapisu broja. Maje su u Srednjoj Americi, nezavisno od njih, koristile znak nalik školjki.
U oba slučaja to je bila oznaka da tu nema ničega, a ne broj sa kojim se računa.
Indija: nula postaje broj
Presudan korak je napravljen u Indiji. Matematičar Bramagupta je 628. godine zapisao pravila za računanje sa nulom: broj uvećan ili umanjen za nulu ostaje isti, a broj pomnožen nulom daje nulu. Pokušao je da odredi i deljenje nulom, ali to nije uspeo da reši. Danas kažemo da deljenje nulom nije definisano.
U Indiji je nastao i desetični zapis sa deset cifara, isti kojim se danas služi ceo svet.
Put preko arapskog sveta
Indijski brojevi su stigli u Bagdad, gde ih je u 9. veku opisao matematičar Al Horezmi. Po njegovom imenu je nastala reč algoritam.
Arapi su nulu zvali sifr, što znači prazno. Od te reči potiču i naša „cifra“ i reč „zero“ u zapadnim jezicima.
Evropa se opirala
U Evropu je novi način računanja doneo Leonardo iz Pize, poznat kao Fibonači, knjigom objavljenom 1202. godine. Trgovci su ga brzo prihvatili, jer se računalo mnogo brže.
Vlasti su bile sumnjičave. Firenca je 1299. zabranila menjačima da u knjigama koriste nove cifre, uz obrazloženje da se lako prepravljaju: nula se jednim potezom pretvori u šesticu ili devetku. Rimski brojevi su se u knjigovodstvu zadržali još vekovima.
Bez nule nema računara
Svaki računar radi sa samo dve cifre, nulom i jedinicom. Sve što vidite na ekranu, pa i ovaj tekst, zapisano je pomoću njih.
Godina nula ne postoji
Naš kalendar je nastao pre nego što je nula stigla u Evropu. Posle prve godine pre nove ere dolazi prva godina nove ere. Zato je 21. vek, strogo uzev, počeo 1. januara 2001, a ne 2000. godine.
Naslovna fotografija: Unsplash
