Kako delfini spavaju a da se ne udave

Mi dišemo i kada spavamo, a da o tome ne mislimo. Delfin to ne može. On je sisar, vazduh udiše na površini, i svaki udah je voljna radnja. Kada bi zaspao kao čovek, udavio bi se.

Pola mozga spava, pola dežura

Delfini su taj problem rešili tako što spavaju jednom polovinom mozga. Dok jedna hemisfera spava dubokim snom, druga je budna: vodi računa o disanju, prati jato i pazi na ajkule.

Posle nekog vremena polovine se zamene. Tako se tokom dana obe odmore, a delfin nijednog trenutka nije sasvim bez svesti.

Jedno oko otvoreno

Dok jedna polovina mozga spava, oko na suprotnoj strani tela je zatvoreno. Drugo oko ostaje otvoreno. Delfini u jatu često plivaju tako da im je otvoreno oko okrenuto ka ostalima.

Dok spavaju, delfini polako plivaju ili nepomično plutaju uz površinu, pa liče na balvan.

Mesec dana bez pravog sna

Tek rođeno mladunče ne može dugo da zadrži dah i nema dovoljno masnog tkiva da pluta. Zato ono i majka neprestano plivaju. Istraživanja na delfinima i orkama pokazala su da majka i mladunče prvih mesec dana gotovo uopšte ne spavaju, a zatim se san postepeno vraća.

Kod kopnenih sisara je obrnuto: novorođenčad spava najviše.

Nisu jedini

Na isti način spavaju i kitovi, foke ušarice i neke ptice. Patke koje spavaju na kraju reda drže otvoreno ono oko koje gleda ka spolja. Smatra se da ptice selice tako odspavaju i tokom višednevnog leta.

Još nekoliko stvari o delfinima

• Imaju imena. Svaki delfin ima svoj zvižduk po kojem ga drugi prepoznaju i kojim ga dozivaju.
• Vide zvukom. Ispuštaju kratke kliktaje i po odjeku određuju gde je plen, čak i u mutnoj vodi.
• Prepoznaju se u ogledalu, što uspeva malom broju životinjskih vrsta.

Naslovna fotografija: Unsplash