Zašto hobotnica ima tri srca i plavu krv

Kada bi neko izmislio životinju sa tri srca, plavom krvlju i devet „mozgova“, rekli bismo da je preterao. A takva životinja postoji i živi i u Jadranu. Hobotnica je toliko drugačija od nas da je naučnici ponekad opisuju kao najbliže što ćemo ikada prići susretu sa vanzemaljskom inteligencijom.

Tri srca, svako sa svojim poslom

Hobotnica zaista ima tri srca. Dva manja, škržna srca, pumpaju krv kroz škrge, gde se ona puni kiseonikom. Treće, glavno srce, zatim tu krv šalje u ostatak tela.

Zanimljivo je da glavno srce prestaje da kuca dok hobotnica pliva. Zato se brzo umara i radije puzi po dnu nego što pliva: plivanje je za nju doslovno iscrpljujuće.

Zašto je krv plava

Naša krv je crvena jer kiseonik prenosi hemoglobin, belančevina koja sadrži gvožđe. Hobotnica umesto njega ima hemocijanin, koji sadrži bakar. Kada se veže sa kiseonikom, hemocijanin postaje plav.

Ovo nije samo neobičnost. Hemocijanin bolje radi u hladnoj vodi siromašnoj kiseonikom, pa hobotnicama omogućava život i u veoma hladnim morima. Mana mu je što kiseonik prenosi manje efikasno od hemoglobina, i to je jedan od razloga zašto su hobotnici potrebna čak tri srca.

Mozak koji se proteže u krake

Hobotnica ima oko 500 miliona nervnih ćelija, otprilike koliko i pas. Ali samo trećina se nalazi u glavi. Oko dve trećine neurona smešteno je u kracima.

Zbog toga svaki krak može dobar deo posla da obavi sam: da opipava, hvata i istražuje, dok se „glavni“ mozak bavi nečim drugim. Kraci imaju i čulo ukusa, jer hobotnica pipcima doslovno kuša ono što dodirne.

Majstor prerušavanja i bekstva

• Menja boju za delić sekunde. Koža joj je puna ćelija sa pigmentom, hromatofora, koje se šire i skupljaju po nalogu nervnog sistema.
• Menja i teksturu. Može da nabere kožu tako da liči na kamen ili algu.
• Provlači se kroz sitne otvore. Jedini tvrd deo tela joj je kljun, pa prolazi kroz svaku rupu veću od njega.
• Rešava zadatke. U akvarijumima hobotnice otvaraju tegle, pamte rešenja lavirinata i poznate su po noćnim bekstvima iz bazena.

Kratak život

Uprkos svemu tome, hobotnice žive kratko: većina vrsta između jedne i pet godina. Ženka posle polaganja jaja prestaje da jede i čuva ih do izleganja, a ubrzo potom ugine. Inteligencija hobotnice zato nastaje gotovo od nule u svakoj generaciji, bez roditelja koji bi nešto preneli mladima.

Naslovna fotografija: Unsplash