Zašto crvenimo kada nas je stid

Pogrešan odgovor pred celim razredom, kompliment pred društvom, lapsus na sastanku. Lice se zažari baš kada bismo najviše voleli da nas niko ne gleda. Čarls Darvin je crvenjenje od stida smatrao najosobenijim od svih ljudskih izraza.

Šta se dešava u licu

Kada nam je neprijatno, uključuje se isti deo nervnog sistema koji nas priprema za opasnost. Srce ubrza, a nadbubrežne žlezde luče adrenalin.

Krvni sudovi u koži lica na to odgovaraju širenjem. Kroz obraze, uši i vrat poteče više krvi. Koža je tu tanka, a sudovi gusti i blizu površine, pa crvenilo izbije za nekoliko sekundi. Otuda i osećaj vreline.

Nije isto što i crvenilo od vrućine

Lice pocrveni i od trčanja, vrućine ili ljute hrane. Tada telo širi sudove da bi se rashladilo.

Crvenilo od stida ima drugi okidač: svest da nas drugi gledaju i ocenjuju. Javlja se samo u društvu ili pri pomisli na društvo. Niko ne crveni zbog greške za koju veruje da je niko nikada neće otkriti.

Ne može se odglumiti

Osmeh možemo da namestimo, suze poneko ume da pusti po želji. Pocrveneti voljno ne može niko, a ne može se ni sprečiti. Što se više trudimo da ne pocrvenimo, to jače crvenimo. Dovoljno je i da nam neko kaže da smo pocrveneli, makar to ne bilo tačno.

Čemu služi

Darvin nije našao nikakvu korist od crvenjenja. Današnji psiholozi misle da je korist upravo u tome što se ne može odglumiti.

Crvenilo je poruka okolini: znam da sam pogrešio i stalo mi je do toga šta mislite. To je izvinjenje bez reči, i to iskreno.

Holandski psiholozi su 2009. godine to proverili. Ispitanicima su pokazivali fotografije ljudi koji su navodno napravili neku grešku ili nezgodu. Osobe koje su na slici bile zajapurene ocenjivane su povoljnije i kao pouzdanije od onih sa istim izrazom lica bez crvenila. U drugim ogledima su ispitanici takvim osobama lakše opraštali.

Ko crveni više

• Na svetloj koži se crvenilo bolje vidi. Ljudi tamnije puti crvene isto, samo se to spolja manje primećuje.
• Mladi crvene češće od starijih. Pojava je najizraženija u pubertetu, kada nam je mišljenje vršnjaka najvažnije.
• Mala deca ne crvene od stida. Počinju tek kada shvate da ih drugi posmatraju i procenjuju, obično posle druge ili treće godine.

Ima li ga kod životinja

Koliko se zna, crvenjenje od stida je svojstveno samo čoveku. Neki majmuni imaju lice koje pocrveni, ali to je kod njih znak zdravlja ili uzbuđenja, a ne stida.

Šta raditi kada pocrvenimo

Najmanje pomaže skrivanje. Pokušaj da se crvenilo prikrije samo produžava nelagodu. Ogledi pokazuju i da posmatrači crvenilo primećuju ređe i kraće nego što onaj ko crveni misli.

Lakše je kada se nelagoda prizna, makar u sebi ili uz šalu. Crvenilo obično prođe za minut-dva, a ljudi oko nas ga uglavnom tumače nama u prilog.

Naslovna fotografija: Unsplash