Zašto nam vreme brže prolazi kako starimo

Kao deca smo od jednog do drugog rođendana čekali celu večnost. Odrasli se u decembru pitaju gde je nestala godina. Sat otkucava isto, ali se naš doživljaj vremena menja. Psiholozi za to imaju nekoliko objašnjenja.

Godina kao deo života

Najstarije objašnjenje dao je francuski filozof Pol Žane još u 19. veku. Detetu od deset godina jedna godina je desetina života. Čoveku od pedeset to je pedeseti deo. Svaka nova godina je sve manji deo onoga što smo već proživeli, pa nam se čini kraćom.

Objašnjenje je lako razumeti, ali ono samo opisuje utisak, a ne govori šta se pri tome dešava u mozgu.

Novo se pamti, rutina se briše

Danas se najviše težine daje pamćenju. Koliko je neko razdoblje trajalo, procenjujemo po tome koliko sećanja imamo iz njega.

Detinjstvo i mladost su puni prvih puta: prvi dan škole, prvo more, prva ljubav, prvi posao. Mozak nove doživljaje beleži podrobno, pa to doba u sećanju deluje dugo i gusto.

U odraslom dobu dani liče jedan na drugi. Isti put do posla, isti raspored, isti razgovori. Mozak nema razloga da pamti stotinu istih utoraka, pa ih sažme u jedan. Kada se osvrnemo, iza nas je malo zapisa, i čini nam se da je vreme proletelo.

Paradoks odmora

Isto se u malom dešava na putovanju. Dok traje, nedelja u nepoznatom gradu proleti. Kada se vratimo kući, čini nam se da nas nije bilo mnogo duže, jer smo za tih sedam dana sakupili više sećanja nego za prethodni mesec.

Britanska psihološkinja Klaudija Hamond nazvala je to paradoksom odmora: vreme koje brzo prolazi dok traje, u sećanju je dugo.

Koliko je taj osećaj zaista jak

Kada istraživači pitaju ljude kako im prolazi sat, dan ili nedelja, mladi i stari odgovaraju slično. Razlika se javlja tek kada se pita za proteklih deset godina: starijima se čini da je ta decenija prošla brže. I to potvrđuje da je reč o sećanju, a ne o samom proticanju vremena.

Važan je i osećaj žurbe. Ljudi koji su stalno pod pritiskom rokova češće kažu da im vreme leti, bez obzira na godine.

Kako usporiti vreme

Časovnik ne možemo da usporimo, ali možemo da utičemo na to koliko će nam godina u sećanju biti duga.

• Unosite novo. Nov put do posla, nov hobi, grad u kojem niste bili. Sve što je prvi put, ostavlja trag.
• Učite. Jezik, instrument, zanat. Učenje tera mozak da beleži.
• Razbijte rutinu vikendom. Dva ista vikenda stopiće se u jedan, dva različita neće.
• Zapisujte i fotografišite. Kratka beleška o danu čuva ga od zaborava.
• Budite prisutni. Ono na šta ne obratimo pažnju, mozak i ne zapamti.

Godine će svakako prolaziti. Od nas zavisi da li će iza njih ostati pedeset sećanja ili pet.

Naslovna fotografija: Unsplash