Kako su odgonetnuti hijeroglifi

Zidovi egipatskih hramova i grobnica prekriveni su znacima: pticama, zmijama, očima, šakama. Putnici su im se vekovima divili, a niko nije znao šta govore. Rešenje je stiglo zahvaljujući slučajnom nalazu i dvojici upornih ljudi.

Zaboravljeno pismo

Egipćani su hijeroglifima pisali više od tri hiljade godina. Kada je Egipat postao deo Rimskog carstva i primio hrišćanstvo, stari hramovi su zatvoreni, a sa sveštenicima je nestalo i znanje pisma. Poslednji poznati hijeroglifski natpis uklesan je 394. godine.

Posle toga se verovalo da su hijeroglifi tajni simboli i da svaki znak predstavlja neku ideju. Ta zabluda je kočila sve pokušaje čitanja.

Nalaz iz 1799. godine

Napoleonova vojska je 1798. ušla u Egipat. Naredne godine su francuski vojnici, utvrđujući staru tvrđavu kod grada Rašida, koji su Evropljani zvali Rozeta, u zidu našli tamnu kamenu ploču sa natpisom. Oficir Pjer-Fransoa Bušar je shvatio da je važna i poslao je naučnicima u Kairo.

Posle francuskog poraza ploča je pripala Britancima. Od 1802. godine izložena je u Britanskom muzeju u Londonu.

Jedan tekst, tri pisma

Na ploči je isti tekst zapisan tri puta:

• hijeroglifima, svečanim pismom hramova,
• demotskim pismom, kojim su Egipćani pisali u svakodnevnom životu,
• grčkim, jezikom tadašnjih vladara Egipta.

Reč je o odluci sveštenika iz 196. godine pre nove ere u čast mladog kralja Ptolemeja V. Grčki su naučnici umeli da pročitaju. Prvi put su znali šta piše na jednom hijeroglifskom natpisu.

Prvi koraci: Tomas Jang

Engleski naučnik Tomas Jang je pošao od ovalnih okvira koji se u natpisu ponavljaju. Već se pretpostavljalo da su u njima kraljevska imena. Jang je u okviru prepoznao ime Ptolemej i nekim znacima tačno odredio glasovnu vrednost.

Smatrao je, međutim, da su glasovima pisana samo strana imena, a da su ostali znaci simboli.

Proboj: Žan-Fransoa Šampolion

Francuz Žan-Fransoa Šampolion je od mladosti učio stare jezike, među njima i koptski, jezik egipatskih hrišćana koji potiče od staroegipatskog. To mu je dalo prednost koju drugi nisu imali.

Poredeći imena Ptolemej i Kleopatra sa više spomenika, sastavio je spisak znakova i njihovih glasova. Zatim je u starijim natpisima, pomoću koptskog, pročitao imena faraona Ramzesa i Tutmosa. To je značilo da su Egipćani i sopstvene reči pisali glasovima.

Otkriće je objavio u Parizu u septembru 1822. godine. Pokazao je da je hijeroglifsko pismo mešovito: neki znaci označavaju glasove, neki cele reči, a neki samo pokazuju kojoj vrsti pojmova reč pripada.

Šta smo time dobili

Od tada čitamo ono što su Egipćani sami zapisali: istoriju, zakone, molitve, lekarske i matematičke spise, pisma, pesme, pa i račune i školske vežbe. Nastala je nova nauka, egiptologija.

Sitnice koje vredi znati

• Ploča je visoka nešto više od jednog metra i teška oko 760 kilograma. Odlomljena je, pa nijedan od tri teksta nije ceo.
• Hijeroglifi su se pisali i sleva nadesno i zdesna nalevo. Čita se sa one strane ka kojoj gledaju ljudi i životinje u znacima.
• Egipat već godinama traži da mu se ploča vrati.
• Izraz „kamen iz Rozete“ danas znači ključ za razumevanje nečeg nepoznatog. Evropska svemirska sonda koja je 2014. stigla do jedne komete nazvana je „Rozeta“.

Naslovna fotografija: Unsplash