Zašto vulkani eruptiraju

Neki vulkani mirno izlivaju lavu, pa ih turisti posmatraju izbliza. Drugi posle vekova ćutanja eksplodiraju. Razlika je u tome kakva se stena topi ispod njih.

Magma i lava

Rastopljena stena ispod površine zove se magma. Kada izbije napolje, zovemo je lava. Magma nastaje na dubinama od više desetina kilometara. Lakša je od čvrstih stena oko sebe, pa se polako probija naviše i skuplja u podzemnim ležištima.

Gas je pogon

U magmi su rastvoreni gasovi, najviše vodena para i ugljen-dioksid. Dok je magma duboko, pritisak ih drži rastvorene, kao u zatvorenoj flaši gaziranog soka.

Kako se magma penje, pritisak opada i gas se izdvaja u mehuriće. Mehurići se šire i guraju magmu naviše sve brže. Ostalo zavisi od toga da li gas može da izađe.

Mirni i eksplozivni vulkani

• Retka magma. Gas iz nje lako izlazi. Lava teče u potocima i fontanama. Takvi su vulkani na Havajima i Islandu.
• Gusta, lepljiva magma. Gas ostaje zarobljen dok pritisak ne postane prevelik. Tada vulkan eksplodira i izbacuje pepeo, kamenje i usijane oblake gasa. Takvi su Vezuv i vulkani Japana i Indonezije.

Koliko je magma gusta, zavisi od toga koliko u njoj ima silicijuma.

Gde se nalaze

Zemljina kora je izlomljena na velike ploče koje se sporo kreću. Većina vulkana leži duž njihovih ivica: tamo gde jedna ploča tone pod drugu ili gde se dve razmiču.

Oko Tihog okeana proteže se Vatreni pojas, u kome je većina aktivnih kopnenih vulkana na svetu. Najviše vulkana je, ipak, na dnu okeana, duž podvodnih grebena, gde ih niko ne vidi.

Havaji su izuzetak. Nalaze se usred ploče, iznad „vruće tačke“, mesta gde se vreo materijal diže iz dubine. Ploča klizi preko nje, pa je vremenom nastao niz ostrva.

Erupcije koje su ušle u istoriju

Vezuv je 79. godine zatrpao pepelom rimske gradove Pompeju i Herkulanum. Pepeo ih je sačuvao gotovo netaknute, pa danas znamo kako je izgledala rimska ulica.

Erupcija Tambore u Indoneziji 1815. bila je najjača u pisanoj istoriji. Pepeo i gasovi u visokim slojevima atmosfere oslabili su sunčevu svetlost širom sveta. Naredna, 1816. godina, u Evropi i Severnoj Americi je upamćena kao „godina bez leta“, sa mrazevima usred leta i slabom žetvom.

Ima i koristi

• Tlo nastalo od vulkanskog pepela je veoma plodno. Zato ljudi oduvek žive na padinama vulkana.
• Island većinu domova greje toplotom iz zemlje.
• Vulkanski gasovi su u dalekoj prošlosti učestvovali u stvaranju Zemljine atmosfere i okeana.

Rekorderi

Mauna Kea na Havajima je, mereno od podnožja na dnu okeana, visoka više od 10.000 metara, što je više od Mont Everesta.

Najveći poznati vulkan u Sunčevom sistemu je Olimpus Mons na Marsu. Visok je oko 22 kilometra, a u podnožju širok oko 600 kilometara.

Može li se erupcija predvideti

Tačan dan ne može. Naučnici, međutim, prate znake da se magma kreće: slabe zemljotrese, izdizanje tla i promene u gasovima koji izlaze iz kratera. Zahvaljujući tome se stanovništvo danas često na vreme skloni.

Naslovna fotografija: Unsplash