Kako slepi miševi „vide“ u mraku

Slepi miš u potpunom mraku uhvati komarca u letu i pri tome ne dotakne nijednu granu. To mu ne polazi za rukom zahvaljujući očima, nego ušima.

Nisu slepi

Uprkos imenu, svi slepi miševi vide. Krupne vrste koje se hrane voćem imaju velike oči i snalaze se uglavnom pomoću vida i njuha. Sitne vrste, kakve žive i kod nas, love insekte noću, kada oči malo pomažu. One su razvile drugačije rešenje.

Slika od odjeka

Slepi miš u letu ispušta kratke, veoma visoke zvuke. Zvuk se odbije od svega što mu se nađe na putu i vrati se kao odjek. Po tome koliko je odjek kasnio, koliko je jak i iz kog pravca dolazi, životinja zna gde je prepreka, kolika je i da li se kreće.

Taj način snalaženja zove se eholokacija. Toliko je precizan da slepi miš razlikuje insekta od lista i oseti nit tanku kao vlas kose.

Zašto ih ne čujemo

Ljudsko uho čuje zvuke do oko 20.000 treptaja u sekundi. Većina slepih miševa se oglašava iznad te granice, ultrazvukom. Ti zvuci su veoma glasni, ali za nas nečujni.

Da ne bi ogluveo od sopstvenog glasa, slepi miš u trenutku oglašavanja stegne sićušan mišić u uhu i tako ga priguši. Odmah zatim ga opusti, da čuje odjek.

Dva veka do odgovora

Italijanski prirodnjak Lazaro Spalancani je krajem 18. veka primetio da se slepi miševi snalaze i kada ne vide, ali ne i kada im se zapuše uši. Nije umeo da objasni zašto, jer nikakav zvuk nije čuo.

Odgovor je stigao tek 1938. godine. Američki student Donald Grifin je pomoću uređaja koji beleži ultrazvuk pokazao da slepi miševi sve vreme „viču“. On je kasnije smislio i reč eholokacija.

Lov u nekoliko delića sekunde

Dok traži plen, slepi miš se oglašava desetak puta u sekundi. Kada otkrije insekta, ubrza, a neposredno pre hvatanja ispušta i do dvesta zvukova u sekundi. Tako dobija sve svežiju „sliku“ mete koja beži.

Plen nije bespomoćan. Neki noćni leptiri čuju ultrazvuk, pa se pri prvom znaku opasnosti strmoglave ka zemlji.

Sitnice koje vredi znati

• Slepi miševi su jedini sisari koji zaista lete. Krilo im je koža razapeta između veoma dugih prstiju.
• Poznato je više od 1.400 vrsta, što je otprilike petina svih vrsta sisara.
• Dok visi naglavačke, slepi miš se ne napreže. Težina tela sama zateže tetive koje drže kandže stisnutim.
• Jedna životinja za noć pojede veliki broj insekata, pa su slepi miševi korisni susedi. U Srbiji su sve vrste zaštićene.

Nisu jedini

Odjekom se služe i delfini i kitovi zubani, koji tako love u mutnoj i dubokoj vodi. Čovek je isto načelo primenio u sonaru na brodovima i u ultrazvučnim aparatima.

Naslovna fotografija: Unsplash