Zašto lišće u jesen menja boju

Svake jeseni šume za nekoliko nedelja pređu iz zelene u žutu, narandžastu i crvenu. List pri tome ne dobija boju, nego je uglavnom gubi.

Zeleno je fabrika

List je zelen zbog hlorofila, materije kojom biljka hvata Sunčevu svetlost i od vode i ugljen-dioksida pravi šećer. Hlorofil se brzo troši, pa ga drvo tokom leta neprestano obnavlja.

Kada dani postanu kraći, a noći hladnije, drvo prestaje da ga proizvodi. Postojeći hlorofil se razgradi, a drvo korisne sastojke povuče u grane i koren.

Žuta i narandžasta su tu od proleća

U listu sve vreme postoje i žuti i narandžasti pigmenti, karotenoidi, isti oni iz šargarepe i kukuruza. Leti ih zelena boja prekriva. Kada hlorofil nestane, oni izbiju na videlo.

Zato breza, lipa i topola svake jeseni požute na sličan način, bez obzira na vreme.

Crvenu drvo pravi u jesen

Crveni i ljubičasti pigmenti, antocijani, nastaju tek u jesen, od šećera koji je ostao zarobljen u listu. Imaju ih javor, ruj, divlja trešnja i neki hrastovi.

Zašto ih drvo pravi kad će list ionako odbaciti, nije sasvim razjašnjeno. Najčešće se navodi da antocijani štite list od jakog svetla dok drvo iz njega izvlači poslednje hranljive materije.

Zašto je neka jesen lepša

Najjače crvene boje daje niz sunčanih dana i hladnih noći bez mraza. Sunce puni list šećerom, a hladne noći ga zadržavaju u listu. Topla, kišovita jesen daje blede boje, a rani mraz ih prekine.

Zašto lišće opada

Širok, tanak list zimi je teret. Kroz njega drvo gubi vodu koju iz smrznute zemlje ne može da nadoknadi, a sneg na lišću lomio bi grane.

Drvo zato na dnu peteljke napravi sloj ćelija koji zatvori dovod vode. List se osuši i otpadne, a na grani ostane zarastao ožiljak.

A četinari?

Iglice su uzane i prevučene voskom, pa gube malo vode i izdrže zimu. I četinari odbacuju iglice, ali postepeno, tokom više godina. Izuzetak je ariš, koji svake jeseni požuti i ogoli.

Naslovna fotografija: Unsplash