Najstarija stabla na svetu: drveće starije od piramida
Neka stabla koja i danas rastu proklijala su pre nego što su Egipćani podigli Keopsovu piramidu.
Čovek koji doživi sto godina smatra se dugovečnim. Za neka stabla, sto godina je tek detinjstvo. Na Zemlji i danas rastu drveta koja su bila stara već u vreme starog Rima, a nekoliko njih je starije od egipatskih piramida.
Metuzalem: skoro pet hiljada godina
U Belim planinama u Kaliforniji, na oko 3.000 metara nadmorske visine, raste dugovečni bor nazvan Metuzalem. Star je oko 4.850 godina. Proklijao je, dakle, nekoliko vekova pre izgradnje Keopsove piramide.
Tačno mesto na kojem raste šumska služba ne objavljuje, da bi stablo bilo zaštićeno od radoznalaca i vandala.
Zanimljivo je da ovi borovi ne žive dugo uprkos surovim uslovima, nego zahvaljujući njima. Na hladnom, suvom i vetrovitom terenu rastu izuzetno sporo, drvo im je gusto i puno smole, pa ga insekti i gljive teško napadaju.
Prometej: stablo posečeno greškom
Godine 1964. jedan student je u Nevadi, uz dozvolu šumske službe, posekao dugovečni bor da bi mu prebrojao godove. Ispostavilo se da ih ima oko 4.900. Stablo, kasnije nazvano Prometej, bilo je u tom trenutku najstarije poznato drvo na svetu.
Stari Tjiko: koren star 9.500 godina
U Švedskoj raste smrča visoka svega oko pet metara, nazvana Stari Tjiko. Samo stablo je staro nekoliko vekova, ali korenov sistem iz kojeg uvek iznova izrasta star je oko 9.550 godina. Počeo je da raste ubrzo posle poslednjeg ledenog doba.
Pando: šuma koja je jedno drvo
U američkoj državi Juta nalazi se šuma jasike od oko 47.000 stabala na približno 43 hektara. Sva ta stabla su genetski isto drvo i povezana su jednim korenom. Ta kolonija, nazvana Pando, smatra se jednim od najtežih živih organizama na planeti.
Koliko je Pando star, ne zna se pouzdano. Procene se kreću od nekoliko hiljada do više desetina hiljada godina.
Kako se meri starost drveta
Stablo svake godine doda jedan god, prsten novog drveta. Naučnici ne moraju da seku stablo da bi ih prebrojali: tankom šupljom burgijom izvade uzorak debljine olovke, a drvo nastavi da raste.
Godovi otkrivaju i više od starosti. Široki godovi znače dobre, kišne godine, a uski sušne. Tako stara stabla služe kao arhiva klime za hiljade godina unazad.
A kod nas?
Na Balkanu su najdugovečnije masline i hrastovi. Za Staru maslinu u Baru, u Crnoj Gori, tvrdi se da je stara više od 2.000 godina. Takve procene treba uzeti sa rezervom, jer su stara stabla maslina često šuplja, pa godovi ne mogu da se prebroje.
Naslovna fotografija: Unsplash
