Od čega su Saturnovi prstenovi i zašto će jednom nestati
Prstenovi su široki kao dve trećine puta od Zemlje do Meseca, a tanki tek nekoliko desetina metara. Napravljeni su gotovo od čistog leda.
Saturn je najprepoznatljivija planeta Sunčevog sistema. Njegovi prstenovi se vide i malim amaterskim teleskopom, a ipak su i posle četiri veka posmatranja puni nepoznanica.
Galilejeve „uši“
Galileo Galilej je 1610. usmerio teleskop ka Saturnu i video nešto što nije umeo da objasni. Planeta je izgledala kao da sa obe strane ima izrasline, pa ih je opisao kao uši ili ručke.
Holandski astronom Kristijan Hajgens je, sa boljim teleskopom, pola veka kasnije shvatio da je reč o tankom, ravnom prstenu koji planetu nigde ne dodiruje.
Nisu čvrsti
Prstenovi nisu ploča. Sastoje se od bezbroj komada koji kruže oko Saturna, svaki svojom putanjom. Gotovo sve je vodeni led, sa malo prašine i kamena. Komadi su veliki od zrna peska do kuće.
Led dobro odbija svetlost, i zato su prstenovi tako sjajni.
Široki, a tanki kao list
Glavni prstenovi se protežu na oko 280.000 kilometara u prečniku. Debljina im je na većini mesta svega desetak metara do nekoliko desetina metara.
Kada bi se prstenovi umanjili na širinu fudbalskog igrališta, bili bi mnogo tanji od lista papira.
Povremeno „nestaju“
Saturn je nagnut, pa prstenove tokom njegove godine, koja traje oko 29 naših, vidimo pod različitim uglovima. Otprilike svakih četrnaest do petnaest godina Zemlja prođe kroz njihovu ravan. Tada ih gledamo tačno sa ivice i u teleskopu gotovo nestanu. To se poslednji put dogodilo 2025. godine.
Koliko su stari
Dugo se smatralo da su prstenovi stari koliko i Saturn, oko 4,5 milijarde godina. Merenja sonde „Kasini“, koja je kružila oko Saturna od 2004. do 2017, navela su mnoge naučnike na zaključak da su znatno mlađi, možda tek nekoliko stotina miliona godina. O tome se i dalje raspravlja.
Ako su mladi, mogli su nastati od ledenog satelita ili komete koji su prišli preblizu, pa ih je Saturnova gravitacija rastrgla.
Polako padaju na planetu
Led iz prstenova neprestano pada na Saturn, kao kiša. Prema procenama zasnovanim na merenjima, prstenovi bi tako mogli nestati za nekoliko stotina miliona godina. Živimo, dakle, u razdoblju kada Saturn ima prstenove, što nije bilo oduvek i neće biti zauvek.
Nije jedini
Prstenove imaju i Jupiter, Uran i Neptun, ali su tamni i tanki, pa se sa Zemlje jedva naziru.
Naslovna fotografija: Unsplash
