Kako je krompir osvojio Evropu

Teško je zamisliti našu kuhinju bez krompira. Ipak, pre petsto godina u Evropi ga niko nije video, a kada je stigao, dugo ga gotovo niko nije hteo.

Dar sa Anda

Krompir potiče iz Južne Amerike. Narodi u Andima, na području današnjeg Perua i Bolivije, gajili su ga pre više od sedam hiljada godina, na visinama na kojima kukuruz ne uspeva.

Inke su umele i da ga sačuvaju godinama. Krompir su ostavljali da se noću smrzne, danju ga gazili da istisnu vodu i sušili na suncu. Takav sušeni krompir, čunjo, pravi se u Andima i danas.

Sumnjiva biljka

Španci su krompir doneli u Evropu u drugoj polovini 16. veka. Dočekan je sa nepoverenjem, i to ne bez razloga.

• Pripada porodici pomoćnica, u kojoj su i otrovne biljke poput bunike i velebilja.
• Listovi, cvetovi i plodovi krompira zaista su otrovni. Ko ih je probao umesto krtola, razboleo se.
• Biljka koja se ne seje iz semena, nego raste iz komada krtole, bila je neobična. Uz to se ne pominje u Bibliji.

Krompir se zato dugo gajio kao ukrasna biljka i kao hrana za stoku.

Kraljevi i apotekari

Preokret su donele gladne godine i ratovi 18. veka. Krompir daje mnogo više hrane po njivi nego žito, a vojska koja prođe ne može lako da ga odnese ni spali, jer je u zemlji.

Pruski kralj Fridrih Veliki je 1756. godine naredio seljacima da ga sade. Posetioci mu i danas na grob u Potsdamu ostavljaju krompire.

U Francuskoj se za krompir zalagao apotekar Antoan Parmantje. Upoznao ga je kao zarobljenik u Pruskoj, gde je mesecima jeo gotovo samo krompir i ostao zdrav. Po predanju, oko svoje njive kraj Pariza postavio je stražu danju, a noću je povlačio, da bi narod pomislio da se čuva nešto dragoceno i sam uzeo sadnice.

Irska: opasnost od jedne biljke

Nigde krompir nije bio važniji nego u Irskoj. Sredinom 19. veka veliki deo siromašnog stanovništva jeo je gotovo isključivo krompir, i to jednu sortu.

Godine 1845. u Evropu je stigla plamenjača, bolest od koje krtole trule u zemlji. U Irskoj je rod propadao nekoliko godina zaredom. Oko milion ljudi je umrlo od gladi i bolesti, a još toliko se iselilo, najviše u Ameriku.

Krompir u Srbiji

U naše krajeve krompir je stigao krajem 18. i početkom 19. veka. Predanje njegovo širenje u Srbiji vezuje za Dositeja Obradovića, koji ga je upoznao na putovanjima po Evropi.

Reč krompir potiče iz nemačkog narodnog naziva koji znači „zemljana kruška“. Od iste reči je i oblik krumpir.

Sitnice koje vredi znati

• Krompir je, posle pirinča, pšenice i kukuruza, jedna od najvažnijih biljaka u ljudskoj ishrani.
• Paradajz, paprika i patlidžan su mu srodnici. Slatki krompir, batat, nije.
• U Peruu se gaji više hiljada sorti: žutih, crvenih, ljubičastih i šarenih.
• Zeleni delovi krtole, nastali stajanjem na svetlu, sadrže otrovni solanin. Treba ih iseći, a jako pozeleneo krompir baciti.
• Krompir je 1995. godine postao prvo povrće uzgojeno u svemiru, u ogledu na američkom spejs-šatlu.

Naslovna fotografija: Unsplash