Kako je nastao novac

Novčanica je komad papira, a broj na računu u banci samo zapis. Vrede zato što svi verujemo da vrede. Do tog dogovora ljudi su dolazili postepeno, tokom nekoliko hiljada godina.

Roba umesto novca

U malim zajednicama ljudi su razmenjivali robu za robu ili uslugu za uslugu. Mana trampe je očigledna: ribar kome treba sekira mora da nađe kovača kome baš tada treba riba.

Rešenje je bilo da se jedna vrsta robe, koju svi žele, prima u zamenu za sve ostalo. U raznim krajevima sveta to su bili:

• stoka, kod mnogih zemljoradničkih i stočarskih naroda,
• so, u Africi i Aziji,
• školjke kauri, u Kini, Indiji i Africi,
• žito i ječam, u Mesopotamiji,
• zrna kakaa, u Srednjoj Americi.

Mereno srebro

Metal je bolji od stoke i žita. Ne kvari se, lako se deli i mala količina vredi mnogo. U Mesopotamiji se pre više od četiri hiljade godina plaćalo srebrom, koje se pri svakoj kupovini merilo na vagi. Šekel je prvobitno bio jedinica težine.

Merenje je bilo sporo, a kupac nije mogao znati da li je srebro čisto.

Prve kovanice

Oba problema rešena su u 7. veku pre nove ere u Lidiji, kraljevini na zapadu Male Azije. Tamo su komadići metala određene težine počeli da se obeležavaju pečatom vladara. Pečat je jamčio težinu i čistoću, pa vaga više nije bila potrebna.

Prve lidijske kovanice bile su od elektruma, prirodne mešavine zlata i srebra. Kralj Krez je sredinom 6. veka pre nove ere uveo zasebne kovanice od čistog zlata i čistog srebra. Njegovo bogatstvo je ušlo u poslovicu.

Od Liđana su kovanje brzo preuzeli grčki gradovi, a potom Persija i Rim. Nezavisno od njih, kovani novac se otprilike u isto vreme pojavio u Kini i Indiji.

Papir koji vredi

Papirni novac je kineski izum. Trgovci su, da ne bi nosili teške tovare bakarnih novčića, ostavljali novac na čuvanje i dobijali pisanu potvrdu. Potvrde su ubrzo same počele da kruže kao sredstvo plaćanja. Država je izdavanje preuzela u 11. veku, pod dinastijom Song.

Marko Polo je krajem 13. veka sa čuđenjem opisao kako u Kini svi primaju komade papira sa carevim pečatom kao da su zlato.

U Evropi je prve novčanice izdala jedna banka u Stokholmu 1661. godine.

Od zlata do poverenja

Novčanice su dugo bile obećanje: banka je donosiocu na zahtev isplaćivala određenu količinu zlata ili srebra. Tokom 20. veka države su tu vezu ukinule. Današnji novac nema pokriće u plemenitom metalu. Vredi zato što ga država priznaje i što ga svi primaju.

Najveći deo novca danas uopšte ne postoji kao papir ili metal, nego kao zapis u računarima banaka.

Tragovi u jeziku

• Latinska reč za novac, pecunia, potiče od reči pecus, stoka. Reč kapital dolazi od caput, glava, jer se bogatstvo brojalo po grlima stoke.
• Rimska kovnica se nalazila uz hram boginje Junone Monete. Otuda reč moneta, a od nje engleska reč money.
• Naš dinar nosi ime rimskog srebrnjaka, denarijusa.
• Engleska reč za platu, salary, potiče od latinske reči za so.

Zašto kovanice imaju nazubljen rub

Dok su kovanice bile od zlata i srebra, varalice su im strugale ivice i skupljale opiljke. Nazubljen ili ispisan rub je uveden da bi se odmah videlo da li je novčić okrnjen. Običaj je ostao i kada su plemeniti metali nestali iz novca.

Naslovna fotografija: Unsplash