Zašto žirafa ima dug vrat

Žirafa je najviša životinja na kopnu. Odrasli mužjak dostiže oko pet i po metara, a gotovo dva metra od toga otpada na vrat. Tako neobična građa traži objašnjenje, a i čitav niz prilagođavanja da bi uopšte radila.

Sedam pršljenova, kao kod čoveka

Gotovo svi sisari, od miša do kita, imaju sedam vratnih pršljenova. Ima ih toliko i žirafa. Razlika je u veličini: svaki njen vratni pršljen dug je više od 25 centimetara.

Prvo objašnjenje: lišće u visini

Najpoznatije objašnjenje dao je Čarls Darvin. U sušnim mesecima, kada niže rastinje opusti, žirafe sa nešto dužim vratom dohvataju lišće do kog druge životinje ne mogu. Takve su lakše preživljavale i ostavljale više potomaka, pa se vrat kroz mnogo naraštaja produžavao.

Pre Darvina je francuski prirodnjak Lamark smatrao da žirafa izdužuje vrat istežući se celog života i da to prenosi na mladunce. Ta zamisao je odbačena: osobine stečene tokom života ne nasleđuju se na taj način.

Drugo objašnjenje: borbe mužjaka

Mužjaci žirafe se za ženke bore zamahujući vratom i udarajući protivnika glavom. Pobeđuje obično onaj sa dužim i težim vratom. Deo naučnika zato smatra da je vrat rastao i kao oružje.

Protiv toga govori činjenica da dug vrat imaju i ženke. Danas preovlađuje mišljenje da su oba razloga imala udela, a rasprava traje.

Srce koje pumpa uvis

Da bi krv stigla do mozga dva metra iznad srca, potreban je veliki pritisak. Žirafino srce teži oko jedanaest kilograma i ima veoma debele zidove. Krvni pritisak joj je otprilike dvostruko veći od čovekovog.

Koža na nogama je čvrsta i tesna, kao čarapa, pa sprečava da se krv nakuplja u donjim delovima tela.

Opasno saginjanje

Kada žirafa spusti glavu do vode, glava joj se nađe duboko ispod srca. Krv bi tada nagrnula u mozak, a pri naglom podizanju otekla iz njega.

To sprečavaju zalisci u vratnim venama, koji ne daju krvi da se vraća ka glavi, i gusta mreža sitnih sudova ispod mozga, koja ublažava nagle promene pritiska. Žirafa pri pijenju mora široko da raširi prednje noge, pa je tada najranjivija. Srećom, veći deo vode dobija iz lišća i pije retko.

Sitnice koje vredi znati

• Jezik joj je dug oko 45 centimetara i tamne boje. Njime obuhvata grančice akacije i svlači lišće između trnja.
• Šare na krznu su kod svake životinje drugačije, kao otisci prstiju kod ljudi.
• Žirafa se rađa stojeći: mladunče pri dolasku na svet padne sa visine od oko dva metra. Na noge stane za otprilike jedan sat.
• Spava malo i na mahove, često stojeći.
• Dugo se mislilo da su žirafe neme. Oglašavaju se, između ostalog, dubokim zvucima koje čovek teško čuje.

Srodnik sa kratkim vratom

Jedini živi srodnik žirafe je okapi, šumska životinja iz Konga. Ima kratak vrat, tamnosmeđe telo i pruge na nogama nalik zebrinim. Nauka ga je opisala tek 1901. godine. Po njemu se vidi kako su otprilike izgledali preci žirafa pre nego što im se vrat izdužio.

Naslovna fotografija: Unsplash