Od čega sija Sunce

Sunce sija oko četiri i po milijarde godina i sijaće još otprilike toliko. Nijedno gorivo koje poznajemo sa Zemlje ne bi trajalo ni približno toliko dugo. Odakle mu energija, otkriveno je tek u 20. veku.

Nije vatra

Za gorenje su potrebni gorivo i kiseonik. Naučnici 19. veka su izračunali da bi Sunce, kada bi bilo od uglja, dogorelo za nekoliko hiljada godina. Geolozi su u isto vreme pokazivali da je Zemlja neuporedivo starija. Nešto se nije slagalo.

Odgovor su dali fizičari dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka: Sunce ne gori, nego u njemu teče nuklearna fuzija.

Šta se dešava u jezgru

Sunce je ogromna lopta vrelog gasa. Oko tri četvrtine njegove mase čini vodonik, a gotovo sve ostalo helijum.

U središtu je temperatura oko 15 miliona stepeni, a pritisak nezamisliv. U takvim uslovima se jezgra vodonika sudaraju tolikom silinom da se spajaju u jezgra helijuma.

Nastali helijum je malo lakši od vodonika koji je u njega ušao. Razlika u masi pretvara se u energiju, po čuvenoj Ajnštajnovoj jednačini. Sunce tako svake sekunde izgubi oko četiri miliona tona. Za zvezdu te veličine to je zanemarljivo: za sve vreme dosadašnjeg sijanja potrošilo je mali deo svoje mase.

Dug put svetlosti

Od površine Sunca do Zemlje svetlost putuje oko 8 minuta i 20 sekundi. Sunce, dakle, uvek vidimo onakvo kakvo je bilo pre osam minuta.

Put od jezgra do površine je neuporedivo sporiji. Unutrašnjost Sunca je toliko gusta da se energija probija izuzetno sporo, uz bezbroj sudara i skretanja. Procenjuje se da joj za to treba više desetina hiljada godina, a po nekim proračunima i mnogo više. Svetlost koja nas danas greje nastala je pre nego što je čovek počeo da obrađuje zemlju.

Koliko je veliko

• Prečnik Sunca je oko 109 puta veći od Zemljinog.
• U njega bi stalo više od milion Zemalja.
• Sunce sadrži oko 99,8 odsto ukupne mase Sunčevog sistema. Sve planete, sateliti i asteroidi zajedno čine ostatak.

Površina, pege i korona

Vidljiva površina Sunca ima oko 5.500 stepeni. Na njoj se povremeno javljaju tamnije mrlje, Sunčeve pege. To su oblasti sa jakim magnetnim poljem, hladnije od okoline za više od hiljadu stepeni. Njihov broj raste i opada u ciklusu od oko jedanaest godina.

Iznad površine se prostire korona, razređeni spoljašnji omotač koji se golim okom vidi samo za vreme potpunog pomračenja. Njena temperatura prelazi milion stepeni. Zašto je omotač toliko vreliji od površine ispod sebe, jedno je od pitanja na koja nauka još nema potpun odgovor. Američka sonda „Parker“, lansirana 2018, proleće kroz samu koronu da bi ga pronašla.

Koje je boje Sunce

Sunčeva svetlost je bela. Tako Sunce izgleda astronautima. Nama deluje žuto jer atmosfera rasipa plavi deo svetlosti na sve strane. Pri zalasku, kada svetlost prolazi kroz debeo sloj vazduha, ostane samo narandžasta i crvena.

Šta ga čeka

Sunce je otprilike na polovini životnog veka. Za oko pet milijardi godina potrošiće vodonik u jezgru. Tada će se naduti u crvenog džina i progutati Merkur i Veneru, a možda i Zemlju.

Zatim će odbaciti spoljašnje slojeve, a jezgro će ostati kao beli patuljak, mala i gusta zvezda koja se polako hladi. Sunce neće eksplodirati kao supernova. Za to nema dovoljno mase.

Napomena o posmatranju

U Sunce se ne sme gledati golim okom, a pogotovo ne dvogledom ili teleskopom bez posebnog filtera. Oštećenje mrežnjače nastaje bez bola i može biti trajno.

Naslovna fotografija: Unsplash