Zašto je Mars crven

Mars se na noćnom nebu vidi golim okom kao narandžastocrvena tačka. Zbog te boje su ga stari narodi povezivali sa vatrom i ratom. Uzrok je mnogo običniji: rđa.

Planeta prekrivena rđom

Stene na Marsu sadrže mnogo gvožđa. Na površini se ono vezalo sa kiseonikom i nastali su oksidi gvožđa, ista vrsta jedinjenja koja na Zemlji čini rđu.

Ti oksidi se nalaze u sitnoj prašini, finijoj od brašna. Vetar je raznosi po celoj planeti, pa prekriva i stene i ravnice.

Crven samo spolja

Crveni sloj je tanak. Roveri koji buše stene na Marsu vade iz njih sivkast prah. Ispod prašine Mars je planeta od tamnih vulkanskih stena, sličnih bazaltu na Zemlji.

Kako je zarđao

Za rđanje su potrebni gvožđe, kiseonik i, po pravilu, voda. Na Marsu danas tečne vode na površini nema, ali je u dalekoj prošlosti bilo. O tome svedoče suva rečna korita, delte i minerali koji nastaju samo u vodi.

Dugo se smatralo da je crvena boja nastala sporo, u suvim uslovima. Novija istraživanja, zasnovana na podacima sa sondi i na laboratorijskim ogledima, ukazuju da prašina sadrži oksid gvožđa koji nastaje uz prisustvo hladne vode. Ako je tako, Mars je pocrveneo još dok je bio vlažan. O tome se i dalje raspravlja.

Ružičasto nebo i plav zalazak

Prašina boji i nebo. Danju je nebo na Marsu žućkastosmeđe do ružičasto, jer sitne čestice rasipaju crvenkastu svetlost.

Pri zalasku je obrnuto nego kod nas: nebo oko Sunca postane plavičasto. Čestice prašine su takve veličine da plavu svetlost propuštaju pravo napred, ka posmatraču.

Oluje koje prekriju celu planetu

Svakih nekoliko godina peščana oluja na Marsu naraste toliko da obavije celu planetu i traje nedeljama. Jedna takva je 2018. godine zaklonila Sunce roveru „Opportunity“, koji se napajao iz solarnih ploča. Rover se posle nje više nije javio, posle gotovo petnaest godina rada.

Ime po bogu rata

Rimljani su planetu nazvali po Marsu, bogu rata. Grci su je zvali Ares, a Egipćani „Crveni“. Dva mala Marsova satelita, Fobos i Deimos, nose imena Aresovih pratilaca: strah i užas.

Mars u brojkama

• Prečnik mu je otprilike upola manji od Zemljinog, a sila teže je oko 38 odsto naše.
• Dan traje 24 sata i 37 minuta, gotovo kao naš. Godina traje 687 zemaljskih dana.
• Atmosfera je uglavnom ugljen-dioksid, a pritisak je manji od stotog dela zemaljskog.
• Prosečna temperatura je oko 60 stepeni ispod nule.
• Na polovima su kape od vodenog leda i smrznutog ugljen-dioksida.
• Dolina Marinera je sistem kanjona dug oko 4.000 kilometara, koliko je otprilike od Lisabona do Moskve.

Kada ga tražiti na nebu

Mars je najsjajniji otprilike svakih 26 meseci, kada se Zemlja nađe između njega i Sunca. Tada je vidljiv cele noći i po sjaju nadmašuje gotovo sve zvezde. Od zvezda se razlikuje po tome što sija mirno, bez treperenja.

Naslovna fotografija: Unsplash