Šta kamila čuva u grbi

Rasprostranjeno je verovanje da kamila u grbi nosi zalihu vode. Grba je zapravo skladište masti. Kamila zaista može dugo bez vode, ali iz sasvim drugih razloga.

Ostava na leđima

Grba dobro uhranjene kamile sadrži više desetina kilograma masti. To je zaliha hrane za dane kada u pustinji nema šta da se pase. Kada kamila dugo gladuje, grba se smanji, omekša i klone na stranu. Posle nekoliko nedelja dobre ishrane ponovo se uspravi.

Mladunče se rađa bez grbe. Ona se razvije tek kada pređe na čvrstu hranu.

Zašto baš na leđima

Većina sisara mast nosi ispod kože po celom telu. Ona tada greje kao kaput, što u pustinji nije poželjno. Kamila je mast skupila na jedno mesto, pa ostatak tela lakše odaje toplotu. Grba uz to zaklanja leđa od podnevnog sunca.

Kako štedi vodu

• Retko se znoji. Telesna temperatura kamile tokom dana poraste za nekoliko stepeni, a noću se spusti. Znojenje počinje tek kada telo postane veoma toplo.
• Vraća vlagu iz daha. Vazduh se pri izdisaju hladi u dugim nosnim hodnicima, pa se deo vodene pare zadrži.
• Izlučuje malo. Mokraća je veoma gusta, a izmet toliko suv da ga pustinjski narodi koriste kao gorivo.

Podnosi žeđ koja bi druge ubila

Kamila može da izgubi vodu u količini od oko četvrtine svoje težine i da ostane na nogama. Za većinu sisara je i upola manji gubitak smrtonosan.

Kada stigne do vode, popije više od sto litara za desetak minuta. Njena crvena krvna zrnca nisu okrugla kao kod drugih sisara, nego ovalna. Takva lakše teku kroz zgusnutu krv, a pri naglom prilivu vode mogu mnogo da nabubre i ne prsnu.

Oprema za pesak

• Dva reda dugih trepavica i treći, providni kapak, koji briše pesak sa oka.
• Nozdrve koje se zatvaraju u peščanoj oluji.
• Široka, meka stopala koja ne propadaju u pesak.
• Zadebljala koža na kolenima i grudima, na koju se životinja oslanja kada leži na vrelom tlu.
• Usne i usta toliko otporni da kamila brsti i trnovito grmlje.

Jedna grba ili dve

Jednogrba kamila, dromedar, živi u severnoj Africi i na Bliskom istoku. Dvogrba, baktrijska kamila, živi u srednjoj Aziji, gde su leta vrela, a zime veoma hladne, pa ima i gusto krzno.

Lako ih je zapamtiti po velikom slovu: D kao dromedar ima jednu grbu, B kao baktrijska ima dve.

Poreklom iz Amerike

Preci kamila su nastali u Severnoj Americi pre više desetina miliona godina. Deo ih je kopnenim mostom prešao u Aziju, a deo otišao u Južnu Ameriku. Od ovih drugih potiču lame i alpake, najbliži živi srodnici kamila. U samoj Severnoj Americi kamile su izumrle.

Čovek je kamilu pripitomio pre nekoliko hiljada godina. Daje mleko, vunu i meso, a u karavanima je vekovima prenosila robu preko pustinja, zbog čega je i dobila nadimak pustinjska lađa.

Naslovna fotografija: Unsplash