Zašto nastaju plima i oseka

Na obalama okeana more se svakog dana povuče, pa se vrati. Na nekim mestima čamci po nekoliko sati leže na suvom. Uzrok je udaljen oko 384.000 kilometara.

Mesec vuče vodu

Mesec svojom gravitacijom privlači Zemlju. Stranu okrenutu ka sebi privlači jače nego središte Zemlje, a suprotnu stranu slabije. Zbog te razlike se okean ispupči na dva mesta: na strani okrenutoj Mesecu i na strani suprotnoj od njega.

Zemlja se ispod te dve izbočine okreće. Svako mesto na obali zato u toku jednog dana dva puta prođe kroz višu vodu i dva puta kroz nižu.

Zašto svakog dana kasni

Dok se Zemlja jednom okrene, Mesec se na svojoj putanji malo pomeri. Zemlji treba još oko 50 minuta da ga „sustigne“. Zato plima svakog dana dolazi oko 50 minuta kasnije nego prethodnog, a između dve plime prođe oko 12 sati i 25 minuta.

Sunce pomaže ili odmaže

I Sunce privlači okeane. Mnogo je veće od Meseca, ali i mnogo dalje, pa mu je uticaj otprilike upola manji.

• Mlad i pun Mesec. Sunce, Zemlja i Mesec su u istoj liniji i uticaji se sabiraju. Plime su tada najviše, a oseke najniže.
• Prva i poslednja četvrt. Sunce i Mesec vuku pod pravim uglom i delimično se poništavaju. Razlika između plime i oseke je najmanja.

Od nekoliko centimetara do šesnaest metara

Kolika će plima biti, zavisi od oblika obale i dubine mora. Na otvorenom okeanu razlika je manja od metra. U uskim zalivima u obliku levka voda se nagomilava.

Najveće plime na svetu ima zaliv Fandi u Kanadi, gde razlika između plime i oseke dostiže oko 16 metara. U Evropi je poznat Mon Sen Mišel u Francuskoj: opatija na steni kojoj se za vreme oseke prilazi po pesku, a za vreme plime je ostrvo.

Sredozemno more je gotovo zatvoreno i plime su u njemu slabe. Na Jadranu iznose nekoliko desetina centimetara, a nešto više samo na njegovom severu.

Zašto jezera nemaju plimu

Imaju je, ali se ne vidi. Jezero je premalo da bi razlika u Mesečevom privlačenju između njegovih krajeva bila primetna. I na najvećim jezerima plima je visoka svega nekoliko centimetara, pa je vetar i talasi potpuno prikriju.

Plima koči Zemlju

Voda koja se pomera tare se o dno mora i tako pomalo usporava okretanje Zemlje. Dan se produžava za otprilike dve hiljaditinke sekunde na sto godina.

Mesec se pri tome udaljava od nas, oko 3,8 centimetara godišnje. To je izmereno laserom, pomoću ogledala koja su na Mesecu ostavili astronauti.

Struja iz plime

Kretanje tolike vode može da pokreće turbine. Elektrana na ušću reke Rans u Francuskoj proizvodi struju iz plime još od 1966. godine.

Naslovna fotografija: Unsplash