Kako svici svetle

U junske večeri iznad livada i uz ivice šuma pale se i gase sitna zelenkasta svetla. Svici nisu muve, iako im englesko ime doslovno znači „vatrena muva“. To su tvrdokrilci, srodnici bubamara i jelenaka.

Hladna svetlost

U zatku svica nalazi se organ za svetljenje. U njegovim ćelijama se materija nazvana luciferin, uz pomoć enzima luciferaze, spaja sa kiseonikom. Pri toj reakciji se oslobađa svetlost.

Obična sijalica sa užarenim vlaknom pretvara u svetlost samo mali deo energije, a ostatak odlazi u toplotu. Kod svica gotovo sva energija reakcije postaje svetlost. Zato se njegova svetlost zove hladna.

Imena obe materije potiču od latinske reči lucifer, što znači onaj koji nosi svetlost.

Kako se pali i gasi

Svitac svetlom upravlja dovodom kiseonika. Kada nervni signal pusti kiseonik u ćelije organa za svetljenje, reakcija krene i zatak zasvetli. Kada dovod prestane, svetlo se ugasi.

Razgovor svetlom

Svetljenje odraslih svitaca služi pronalaženju para. Svaka vrsta ima svoj znak: broj bleskova, njihovo trajanje i razmak među njima.

Kod mnogih vrsta mužjaci lete i trepere, a ženke sede u travi i odgovaraju. Mužjak sleće samo kod one koja odgovori na pravi način i u pravom trenutku.

Kod nekih evropskih vrsta ženke nemaju krila i liče na larve. One svetle neprekidno, sa vlati trave, dok ih mužjak ne pronađe.

Svetle i larve

Larve svitaca žive u vlažnom tlu i pod lišćem i hrane se puževima. I one svetle, iako ne traže par. Smatra se da je to upozorenje: svici sadrže materije odvratnog ukusa, pa ih žabe, ptice i gušteri izbegavaju. Svetlo poručuje isto što i jarke boje ose.

Lažni signali

U Severnoj Americi žive svici čije ženke oponašaju znak druge vrste. Mužjak koji se odazove, uveren da je našao ženku svoje vrste, postane plen.

Hiljade svitaca u istom ritmu

U mangrovama jugoistočne Azije i u nekim šumama na istoku Sjedinjenih Država mužjaci trepću usklađeno. Cela drveta se pale i gase u isti mah. Naučnici smatraju da se tako ženkama lakše pokazuje znak vrste, koji bi se u neurednom treperenju izgubio.

Zašto ih je sve manje

• Svetlosno zagađenje. Ulična rasveta i reflektori nadjačaju slabe bleskove, pa se mužjaci i ženke teže nalaze.
• Nestanak staništa. Larvama su potrebne vlažne livade, živice i nepokošeni rubovi šuma.
• Pesticidi, koji uništavaju i svice i puževe kojima se larve hrane.

Ko ima dvorište, pomoći će im ako deo trave ostavi nepokošen, a spoljno svetlo uveče ugasi.

Svitac u laboratoriji

Luciferaza je danas uobičajena alatka u biologiji i medicini. Naučnici je ugrađuju u ćelije koje proučavaju, pa po svetljenju vide kada je neki gen uključen. Istom reakcijom se u prehrambenoj industriji brzo proverava čistoća površina: gde ima živih ćelija, uzorak zasvetli.

Nisu jedini

Sopstvenu svetlost prave i neke gljive, bakterije, meduze i veliki broj dubokomorskih riba. Najviše takvih bića živi u okeanu, u dubinama do kojih sunčeva svetlost ne dopire.

Naslovna fotografija: Unsplash