Zašto ne možemo sami sebe da zagolicamo

Tuđi prsti na rebrima izazivaju smeh i otimanje. Sopstveni prsti na istom mestu ne izazivaju ništa. Razlika nije u dodiru, nego u tome šta mozak o njemu zna unapred.

Dve vrste golicanja

Naučnici razlikuju dva osećaja koja zovemo istim imenom.

• Lako golicanje. Osećaj kada nam pero ili insekt pređe preko kože. Izaziva svrab i želju da se počešemo. Njega možemo izazvati i sami.
• Jako golicanje. Pritisak na rebra, pazuh, vrat ili tabane, od kog se smejemo. Njega sami sebi ne možemo da izazovemo.

Mozak predviđa sopstvene pokrete

Kada pokrenemo ruku, mozak ne šalje naredbu samo mišićima. Mali mozak, deo zadužen za usklađivanje pokreta, u isti mah predvidi šta ćemo tim pokretom osetiti.

Osećaj koji se poklopi sa predviđanjem mozak priguši kao nevažan. Zato ne osećamo svaki dodir odeće dok hodamo, ni jezik u ustima dok govorimo. Pažnja ostaje slobodna za ono što dolazi spolja.

Ogled sa robotom

Britanska naučnica Sara-Džejn Blejkmor i njeni saradnici su krajem devedesetih godina to proverili u Londonu. Ispitanici su ručicom pokretali robotsku ruku koja ih je mekim vrhom golicala po dlanu.

Kada je robot verno pratio pokret, golicanja gotovo nije bilo. Kada je pokret prenosio sa zakašnjenjem od delića sekunde ili u malo izmenjenom pravcu, osećaj je postajao jači. Što se dodir više razlikovao od očekivanog, to je više golicao.

Snimci mozga su pokazali isto. Na sopstveni dodir su oblasti koje obrađuju dodir reagovale slabije nego na tuđi.

Zašto se smejemo

Smeh pri golicanju je refleks i ne znači da nam je prijatno. Mnogi ljudi golicanje ne vole, a ipak se smeju.

Postoje dve poznatije pretpostavke o tome čemu služi.

• Vežba odbrane. Najgolicljivija mesta, vrat, rebra i trbuh, ujedno su i najranjivija. Deca kroz igru uče da ih brzo zaštite.
• Zbližavanje. Golicanje je jedna od prvih igara roditelja i deteta. Smeh je znak da igra može da se nastavi.

Čarls Darvin je još u 19. veku primetio da golicanje deluje samo kada je čovek dobro raspoložen i kada ne zna tačno gde će ga dodirnuti.

Smeju se i životinje

Šimpanze, gorile i orangutani se pri golicanju oglašavaju zadihanim zvukom nalik smehu. Američki naučnik Jak Panksep je otkrio da i pacovi, kada ih čovek golica, ispuštaju visoke cvrkute koje ljudsko uho ne čuje. Pacovi su se uz to vraćali ruci koja ih je golicala.

Sitnice koje vredi znati

• Bebe se na golicanje počinju smejati tek posle nekoliko meseci života.
• Golicljivost obično opada sa godinama.
• Poznato lice golica uspešnije od nepoznatog. Dodir stranca češće izazove nelagodu nego smeh.
• Ako neko kaže da mu golicanje ne prija, treba prestati, i kada se smeje.

Naslovna fotografija: Unsplash