Srela sam juče drugaricu sa fakulteta u gradskom prevozu. Žena se bukvalno prepolovila, jedva sam je prepoznala. Na moje pitanje, kako je sredila liniju, ona mi je ispričala:
“Bila sam glupa. Nemam šta da krijem. Jela sam masno, slatko, slano, kasno, rano, posle treninga, pre treninga, a okolo sam pričala kako se “gojim od vode”, te kako treninzi ne pomažu. U toj zabludi sam ispitivala hormone štitne žlezde, a o tome koliko sam dijeta isprobavala da vam i ne pričam.
Znala sam danima da gladujem a onda bih se prejedala u kasne sate. Na kraju sam odlučila da odem kod nutricioniste.
Preko doma zdravlja dobila sam uput i otišla kod doktorke. Prvo me saslušala šta i kako jedem, a onda mi dala par saveta.
Dobro se sećam njenih reči: “Ni u jednom momentu ne smeš da budeš gladna! Glad će te naterati da jedeš nekontrolisano!”
Ovo su bile njene smernice koje su mi promenile život:
Meso se jede. Može čak i roštilj, ali porcija mesa treba da bude veličine mog dlana, nikako veća od toga. Na primer, ako jedem šniclu ili grilovano belo meso, ono treba da je veličine mog dlana.
Uz meso obavezno jedem svež crni luk, ili svež peršun, ili limun (nešto što razbija masnoće).
Od mlečnih proizovda smem da jedem sir, ali samo niskokalorični, poput urde. Jogurt i mleko ne pijem, ali su surutku, kefir i kiselo mleko smem da pijem.
Povrće obavezno jedem, dve do tri porcije dnevno. Prednost je bareno i sveže povrće.
Voće je dozvoljeno, ali dozirano (pre sam znala da jedem neograničene količine voća). Pošto imam voćnjak, teško mi je bilo da se ograničim da dnevno jedem samo 3 voćke (tipa, 1 breskva, 1 jabuka, do 3 smokvice). Sreća je što mi je bobičasto voće dozvoljeno u većim količinama.
Devojka, Žena
Kad kuvam čorbice bilo koje vrste od začina smem da stavljam samo so i biber, mlevenu suvu papriku – nikako mešavinu suvog začina. Nikako dodavati zaprške, čak ni one koje se prodaju kao dodaci za gulaš, pasulj i td.
Ono što mi je bilo zabranjeno da jedem su suhomesnati proizvodi, paštete, konzervirana hrana (osim sardine – to sam jedino smela da jedem iz konzerve), slatkiši…
Pošto sam neko ko obožava slatkiše – tu sam morala da napravim prekid. Nutricionistkinja mi je savetovala da jedem po kockicu crne čokolade (70% i više kakaa) kad me “uhvati” kriza za slatkim.
Ovako je izgledao jelovnik za jedan moj prosečan dan:
Doručak: 2 kuvana jaja, parče mladog sira, 1 seckana sveža paprika.
Užina: Kuvan kukuruz šećerac sa preprženim susamom i malo urde.
Ručak: Supa. Riba (ili meso) sa povrćem. Salata.
Užina: Voće
Večera: Sir sa povrćem ili ono što je ostalo od ručka. Salata i sir i td.
Pošto sam neko ko voli i rado navraća do frižidera u pola noći, nutricionista mi je savetovala da svako jutro u malu šoljicu potopim 1 malu kašičicu semena lana i pola kašičice grčkog semena. Uveče, kad osetim glad gricala sam te semenke i pila tu vodu u kojoj su se natapale. Istina je da sam imala krizu prve tri noći. Išla sam u krevet ranije, a osećaj gladi je bio veliki. Četvrtu noć nisam osećala glad.
Seme lana i grčko seme potopljeno u vodi činili su čuda za moj metabolizam. Svako jutro je spontano dolazilo do potpunog čišćenja creva. Osećala sam neverovatno olakšanje u stomaku.
Nakon mesec dana promene na mom telu bile su vidljive. Osim što sam se osećala mnogo lakše, poletnije, došlo je i do mršavljenja. Za mesec dana sam smršala 3 kilograma, a nisam uopšte gladovala, osim što sam krizu osećala prve tri noći. Sada uveče uopšte nemam želju za kasnom večerom.
Volju da istrajem i dalje sa ovim režimom ishrane imam, jer su rezultati očigledni!”