Uz rizik da zbog generalizacije ne bude pravilno shvaćena, devojka iz Srbije, koja živi i radi u Gracu, podelila je na društvenim mrežama šta misli o muškarcima u našoj zemlji i zašto ne želi da se uda za svoje sunarodnike. Naravno, polemika se opasno rasplamsala jer je većina žena podržava i slaže se s njenim stavovima, muškarci uglavnom ne.
Bez poređenja, uvreda i omalovažavanja, ona iznosi svoja iskustva na osnovu kojih je donela ovu odluku.
Pismo, koje je objavljeno u Mudroliji, prenosimo u cjelosti.
“Znam da će me mnogi razapeti nakon ovog teksta, ali istina boli. Cijeli život sam opsjednuta muškarcima , ne zavaravam se da je to zato što sam lijepa , nego sam jednostavno išla u tehničku školu i tamo bile nas tri devojke na celom spratu, prosta zakon ponude i traznje i dečijih hormona ni ja nisam bila svetica, ali ovaj tekst nije mržnja prema muškarcima , ovaj tekst je moje iskustvo .
Sve u svemu, borio sam se, mučio se, ali vrijedilo je. Radim u IT sektoru, imam nezamislivu platu za srpske prilike , radim i privatno preko vikenda, otplatio sam garsonjeru na špijunku i uzeo kredit za pristojan stan koji ću izdati da bih sama pokrivam rate kredita. Ostatak ulažem u poljoprivredu svojih roditelja koja izdržava ostatak moje porodice. Niko mi ništa nije dao .
Zašto takav uvod? Zato sto u komentarima pljuju neku curu jer se nece udati za Srbina. Nikad ne reci nikad, ali da kažem, možda i nije, ali je malo verovatno da ću se udati za nekog odavde, pogotovo ako je ostao u Srbiji .
objasnit ću.
–
Završio sam master studije u Grazu. Bio je naš. Prosečan Srbin ima puna usta jednakosti i poštovanja prema ženama , ali kada čuju da je uspešna , sposobna i vredna, to nije njihovo pravo . Od mene bi se očekivalo da radim puno radno vrijeme, a onda dođem kući, čistim, trčkaram oko djece dok on zakazuje fudbal u balonu sa svojim partnerima . Ti, Tamara, jednom rukom šifruješ, a drugom kuvaš. Udarajte dijete jednom nogom, drugom zatvorite vrata svakom uživanju u životu. Izvini, ali ne.
U Srbiji je i dalje važnije ugoditi roditeljima , roditeljima, komšiluku, društvenim mrežama nego sebi. Čak i momci u mom poslu polude kada dobiju veliku platu. Ludimo. Ili budu uhapšeni ili imaju preuranjenu krizu srednjih godina, pa odlaze bacati novac na splavove i nadoknaditi svoje izolovano djetinjstvo kvarom. Imao sam sreće u životu, ali sam bio i pametan. Zašto da rađam decu za nekoga koga treba da izdržavam ili sa kim ne mogu da izdržavam ?
Moje iskustvo sa svakim momkom ovdje, ali sa svakim, je da oni jednostavno putuju kada žena zarađuje više od njih . Koliko god sam se trudio da im to ne dozvolim, sve se svodi na to. Smeta im kad putujem na konferencije, smeta im sto ja placam da mi neko cisti stan (vi zivis u garsonjeri, mene bi bilo sram platiti nekome da cisti 30 kvadrata i slicne primjedbe), smeta im sto Ja jedem po restoranima, oni se zamaraju ovim i onim. Oni sami sebi smetaju .
Zaradio sam sve što imam. Neću se nikome pravdati . Nemam. Moje iskustvo je da su muškarci u Srbiji odrasla deca koja samo sede po ceo dan i krive druge za svoje propuštene prilike, a uvek je neko drugi kriv. Muškarci iz drugih zemalja sami peglaju svoje košulje, znaju da kuvaju i peru, nije im šok da žive sami bez majke, osamostalili su se sa 19 godina. I meni se to sviđa, prijatelji moji. Dan kada u Srbiji ne bude momka koji šeta ulicom sa trešom, ali se suprotstavi ženi u gradskom prevozu i nosi košulju koju je sam ispeglao, biće dan kada ću smatrati lokalnog čoveka. Do tada su lijepi za rekreaciju i park, ali ne i za stan. Pozdrav iz komšiluka .”