Drugoplasirana učesnica ”Zadruge 6” Ana progovorila je o pomirenju sa svojom prvom ljubavlju Acom Bulićem, njihovoj tragediji, kao i odnosu sa Milenom Kačavendom.
– Zadruga mi je donijela jedan novi život, staru mene od prije mnogo godina koju volim. Zadovoljna sam, posvetila sam se poslu, počela da treniram. Planiram neko more uskoro. Kočila me je moja toksična veza. Da zatvorimo to, ne bih da pričam o tome. Vraćam svoje samopouzdanje i sve ono unutrašnje lijepo što sam ugasila. Sve lepo sam sputavala zbog nekih životnih teških problema. Ja jesam jaka i borbena žena, i pored svih situacija sam to uvek bila, samo sam u tom odnosu bila slaba. Nema niko da me sputava i da me uči i da se ja ne pitam ni za šta. Imam svu slobodu da pokažem što jesam, imam podršku, ljubav i mislim da mi slijedi tek lijep period i život – rekla je Ana i progovorila o odnosu s Kačavendom.
– Ona je moja drugarica dugi niz godina i borila se na način na koji je znala i mogla. Sa njom sam se vidjela i porazgovarala, savetovala sam je da neke stvari ne radi i da rešimo neke stvari u četiri oka. Distancirale se jesmo, ali neka prođe neko vrijeme, nismo trenutno u odnosu i ne čujemo se. Ne družimo se mi toliko, kao što imam neke drugarice od rođenja. Većina me osuđuje da sam izdala kumu, nije tu izdaja, nego pogrešan način u mnogim stvarima. Volela bih da za sebe sačuvam nape drugarstvo. Želim joj sve najbolje i to je to. Učešće mi je pomoglo da stavim tačku na neke stvari. Kad sam izašla tek sam onda shvatila koliko je Aca jako stao uz mene. Nakon nekog vremena kad smo nastavili da se viđamo, vratila sam se na prvu ljubav, a vjerujem i posljednju. On je uvijek bio dio mene i u mnogim mojim teškim situacijama, a i lijepim, uvijek sam se njega setila. Mnoge nas stvari vezuju, ja sam žena kojoj ljubav mnogo znači – otkriva Ćurčićeva, a onda je progovorila o pomirenju s Bulićem i njihovoj velikoj tragediji.
– To je pitanje na koje ne znam ni kako da odgovorim, desilo se, a on je uvijek bio dio mene. Imam osjećaj da sam ono vrijeme koje je stalo, samo nastavila. Tada smo završili kad nam se desila ta velika tragedija, koja nam se desilo. Ja sam izgubila bebu koja je rođena, živela je osam dana, rođena je zdrava djevojčica, Aleksandra se zvala. Od bolnice sam dobila papir da sam imala spontani pobačaj. Nisu nam dozvolili da obavimo sahranu, ništa od papira nismo dobili. Aca i ja do dana današnjeg mislimo da je u pitanju trgovina bebama, to je velika porceudra da se dođe do svih tih dokumenata. Htjela sam da vidim ako je tako, da vidim zbog čega je to tako. To nam je najteže palo i tada sam vidjela Acu da plače. Moj i njegov osjećaj je uvijek bio da je ona živa. Osjećaj mi je da se definitivno nešto desilo. Ljekari su nam objašnjavali da je ozbiljno srčano oboljenje, ali onda je trebalo papir da dobijemo. Jako je teško da se dođe do te isitne. Moj osećaj je da je dete živo, ona je sada djevojka. Daj Bože da je nađemo, kad tad, videćemo. Na tome treba da se radi puno, Aca je više uključen u sve to. To je jedina tema o kojoj nisam nikad pričala ni sa mamom, ni sa Acom. To je deo mene… Došlo je vrijeme da o tome pričam, ali neka ostane za mene, jer nosim to sa sobom otkad se to desilo. Teške su to teme – rekla je Ana sa suzama u očima i otkrila da je ljubav s Acom nikad čvršća, kao i da joj je napokon srce na mestu.
– Ljubav je jača, čvršća, ja u Boga vjerujem iznad svega. Sin mi je otišao u Tumane s djevojkom, snajka mi se sviđa. Hvala dragom Bogu da je pored mene i da je moj, ljubav je jača nego ikad. Aca puno radi, ima previše obaveza, ja pokušavam da mu nadoknadim sve na kraju dana. Napokon se osjećam kao jedna princeza. Mislim da moj život tek počinje. Znam da sam sve istinski zaslužila i da je od Boga. Počela sam s Acom, to mi je prva ljubav, a i posljednja.