“Sumnjao sam da me djevojka vara… Nestajala je često popodne, nije se javljala. Jednom sam odlučio da je pratim, hodala je dugo i osvrtala se, jedva sam uspjevao da budem neprimjetan.
Mislio sam da sigurno ide kod drugoga čim je tako nervozna.
Kada sam vidio gdje je ušla, osjećao sam se kao najveći idiot.
Čekao sam je satima i kad je izašla bila je zapanjena što sam tu, a ja sam je poljubio i zamolio za oproštaj što sam kreten.
Išla je u dom za nezbrinutu djecu. Igra se sa njima i uči ih svakog dana, a ne želi da ljudi znaju.