Teodora Radoičić, nekadašnja učesnica rijaliti šou-programa “Parovi”, konačno je na slobodi nakon tri godine robijanja u Beču gdje je izdržavala kaznu nakon što je pala kao nar*o-bos.
– Uhapšena sam u Beču pod optužbom da sam pripadnica kriminalne organizacije, kao vodeća figura. U Austriji žene dobijaju mnogo blaže kazne, ali u mom slučaju je kontra, mene su najstrože osudili. Rekli su da se naša organizaciju bavi ubačajem dro*e na crno tržište i prodajom. Po optužnici sam nar*o-bos, advokatima su sudije rekle da sam ja mala šefica – ispričala je Teodora za Kurir.
– Osuđena sam na četiri godine, tri sam odležala. Nikada nisam stigla do ženskog zatvora, boravila sam u istrazi, bila sam zaključana 24 sata. Poslije toga sam počela da radim u zatvoru. Nije baš zanimljivo. Ne bih se time hvalila. Najbolji posao je da radiš sa zatvorenicima sa sprata. Dijelila sam im hranu, prala veš, sve što ljudi koji su unutra traže.
– Nije bilo lako. Jezik sam morala da naučim. Sad ga govorim perfektno. Poslije šest mjeseci sam obezbijedila sebi najbolje uslove. Probudiš se, jedan dan bude ti kao godina, drugi prođe brže. To vreme sam koristila da radim na sebi. Imaš dvije opcije, da pobijediš ili propadneš. Ja sam izabrala mušku opciju: trenirala sam svaki dan, nisam htjela da pijem lijekove, pročitala sam sve knjige Milorada Ulemeka Legije, Žarka Lauševića i Olivere Ćirković – dodala je Radoičićeva.
– Iz mjeseca u mjesec bude sve teže. Izgubiš pojam o vremenu. Krajem druge godine pitala sam se da li sam ikada i bila slobodna i hoću li uopšte izaći. Najteže mi je bilo kada sam saznala da mi je baka umrla u Beogradu. Robija kao robija mi i nije teško pala. Svi koji su sa mnom robijali, većinom muškarci pošto žena nije bilo mnogo, rekli su mi: “Svaka čast kako guraš”, ali kad sam izgubila baku, mislila sam da neću preživjeti.
– Bilo je svega. U zatvoru se ne vodiš svojim primerom jer srećeš tuđa iskustva i učiš iz njihovih primjera. Najviše me nepravda ubijala. Od mene napraviše šeficu nepostojeće organizacije, a gledala sam ljude koji su u kombinaciji sa sudijama izlazili za ozbiljnija krivična djela. S tim sam se teško nosila. Mnogo je naših ljudi. Kad pogledaš kroz prozor, čuješ samo srpski jezik – prisjetila se starleta.
– Bilo je nekih emocija. Stražare nisam zavodila, ali svi smo u nekoj muci, pa te ona zbliži. Imala sam neku poluljubavnu priču. Ne znam da li je moguće biti intiman u zatvoru jer ja to nisam imala, ali čula sam razne priče. Recimo, bila je afera u kojoj je komandirka ostala trudna sa zatvorenikom.
– Voljela bih da mogu da opišem tu sreću kada sam izašla. Taj osjećaj je stvarno neopisiv. Rijaliti je smiješan poslije zatvora. Ko je bio u zatvoru i uđe u rijaliti, taj može da vrti sve oko malog prsta, i ljude i produkciju. Ali to mora da bude neko ko je pobijedio zatvor, a ne obrnuto. Zatvor nije za žene, jer imamo drugačije hormone, mi tamo ekstremno propadamo s našim sklopom organizma, to su depresije – istakla je Teodora.
– Robijala sam kao muško i zato sam se sačuvala. Imala sam rituale, trening, ritam, tzv. organizovanu robiju. Najteži su mi lomovi bili za praznike. U nekim mjesecima sam se skupljala po podu i, kad sam se sastavila, bivala sam jača. Tražila sam da mi dođe pravoslavni sveštenik, nisu dozvolili. Zvali su me Putinova ćerka.
– Te robijašice su me se plašile. Niko me nije pipnuo niti maltretirao. Imali su strah. Često je dolazilo do čarki unutar sobe i zato sam vodila računa da postoji red, nisam dozvolila da me bije neki narkoman, bolje onda da se ubijem nego da me maltretiraju neki muljevi. Većina ljudi se izgubi, ali ostali su pravi. Mnogi su se javno oprali od mene. Očekivano – dodala je Radoičićeva.
– Presmiješni su mi. Tamara Đurić mi je uvijek bila tu. Mogu da nabrojim na prste jedne ruke ko mi je prisutan u životu. Ostala bih tajnovita šta sam izvukla kao pouku. Onako kako sam se ja vratila iz zatvora, 98 odsto ljudi nije se vratilo. To što sad gradim i radim nije za priču, ali sam prezadovoljna. Nemam namjeru da se priklonim klanovima, ali sigurno neću dozvoliti da me liše slobode, niti da me namještaju ili iskoriste. Neću više da se klizam na te banane.
– Definitivno se sa takvim ženama ne treba igrati. Ja sam sebe u zatvoru usavršila. Prije sam imala strahove, nisam bila oprezna, sad sam oprezna i nemam strahove. Zbog ljubavi sam završila iza rešetaka, Zato više nemam srce za muškarce. Sad sam lagana po tom pitanju, i to je veliki plus za mene. Sada imam velike planove, ozbiljnije i veće – istakla je starleta.
– Izašla sam kao jača verzija sebe i na muški rod gledam pravim očima. Idem da se operišem. Pa ja sam štedjela, kako da ti kažem. Shvatila sam da sam se prije rasipala i vrijedno sam radila u zatvoru. Bog mi je sve vratio. E pa, ne ide to tako brzo da nađem bogatog dečka. Tek idem u Tursku da se sredim.